PONAVLJANJE GRADIVA

Get Started. It's Free
or sign up with your email address
Rocket clouds
PONAVLJANJE GRADIVA by Mind Map: PONAVLJANJE GRADIVA

1. -Svrstavaju se u rodove, a rodovi u porodice. Nazivi na engleskom jeziku.

2. -Nalaze se u svim vrstama organizama, vrlo raznoliki.

3. VIRUSI

3.1. MANJI UZROČNICI BOLESTI OD VIRUSA:

3.1.1. -PRIONI

3.1.1.1. -Sve prionske bolesti varijente su bolesti ovaca (SKREPI). Pojava ostalih bolesti rezultat je prehrane životinjskim brašnima napravljenim od zaraženih ovaca.

3.1.1.2. -Isključivo proteinske, zarazne molekule.

3.1.1.3. -Bolesti životinja i čovjeka.

3.1.1.4. -Napadaju središnji živčani sustav.

3.1.2. -SATELITNE RNA

3.1.2.1. -Ublažuju simptome svojih virusa pomagača, za vlastitu replikaciju koriste se virusnim enzimima.

3.1.2.2. -Rasprostranjuju ih virusni vektori (lisne uši) zajedno s virusom pomagačem.

3.1.2.3. -Zajedno s VIROIDIMA, maksimalno reduciranimolekularni paraziti.

3.1.3. -VIROIDI

3.1.3.1. -Gole ribonukleinske kiseline.

3.1.3.2. -Bolesti biljaka.

3.1.3.3. -npr., viroid vretenastog gomolja krumpira i viroid ljuštenja kore na stablima agruma

3.1.3.4. -Prenose se poljodjelskim alatom i vegetativnim razmnožavanjem biljaka.

3.2. -Nemaju staničnu građu, kompleksne čestice sastavljene od makromolekula.

3.3. -DVIJE STRUKTURE:

3.3.1. -SPIRALNA STRUKTURA

3.3.1.1. -Uzvojnica nukleinske kiseline na koju su pričvršćene proteinske molekule.

3.3.1.2. -npr,. virus mozaika duhana

3.3.2. -POLIEDARSKA STRUKTURA

3.3.2.1. -Proteinske molekule složene u obliku poliedra unutar kojeg je upakirana nukleinska kiselina.

3.3.2.2. -npr., herpes

3.4. -Sadržavaju DNA ili RNA, a RNA se pojavljuje u ulozi genoma.

3.4.1. -DNA može biti jednočlana, a RNA dvočlana.

3.5. -Bakterijski virusi su BAKTERIOFAGI.

3.5.1. -Građa: molekula DNA sklupčana je u poliedričnoj proteinskoj glavi na koju se nadovezuje proteinski rep što završava pločicom s repnim nitima.

3.5.2. -Dok se umnaža u stanici domaćina, on upravlja svim procesima, a na vlastitu štetu ih proizvodi molekularni ustroj bakterije.

3.6. -BILJNE BOLESTI:

3.6.1. -Najčešći simptom virusne infekcije biljaka je mozaično šarenilo.

3.6.2. -Unošenje umrtvljenih ili oslabljelih virusnih čestica u organizam. One ne uzrukuju bolest ali potiču imunosni sustav na proizvodnju SPECIFIČNIH PROTUTIJELA:

3.6.3. -Prenose se virusnim vektorima, peludom ili sjemenom te vegetativnim razmnožavanjem.

3.7. -BOLESTI ŽIVOTINJA:

3.7.1. -Epidemija slinavke i šapa.

3.7.2. -Primjena CJEPIVA.

3.8. -BOLESTI ČOVJEKA:

3.8.1. -PANDEMIJE su epidemije velikih razmjera koje mogu zahvatiti cijeli svijet.

3.8.2. -Ospice, vodene kozice, zaušnjaci, herpes, hepatitis.

3.8.3. -HPV (tumorogeni virus papiloma), uzrukuje rak vrata maternice.

3.8.3.1. -Papa test je pregled stanica svjetlosnim mikroskopom u brisu epitela vrata maternice.

3.8.4. -Prenose se kapljično, dodirom ili različitim vektorima (komarci, krpelji).

3.8.4.1. -HIV (ljudski virus nedostatka imunosti) uzrukuje AIDS (sindrom stečenog nedostatka imunosti).

3.8.5. -Na viruse ne djeluju ANTIBIOTICI, ali ih koristimo kako bi spriječili razvoj bakterijske infekcije.

3.9. -Bakterijski virusi koriste se za unos stranih gena u bakterijske stanice, a animalni virusi se istražuju radi primjene u genskoj terapiji.

3.10. -Važni za evoluciju.

3.11. -Najbrojniji enttiteti u morima i oceanima.

3.11.1. -Svakog dana razgrađuju polovicu biomase morskih organizama.

3.11.2. -Sudjeluju u kruženju tvari i energije.

3.12. -Obuzdavaju cvjetanje mora ("ubi pobjednika").

4. ARHEJE

4.1. -Carl Woese prvi ih je prepoznao kao posebnu skupinu organizama prema razlikama u nukleotidnom slijedu gena za rRna.

4.2. -Fosili arheja najstariji su fosilni ostatci na Zemlji (3,8 milijardi godina), nazivaju se KEMIJSKI ili MOLEKULARNI FOSILI.

4.3. Najstariji organizmi i prvi oblik stančnog života.

4.4. -EKSTREMOFILI:

4.4.1. termofili

4.4.2. halofili

4.4.3. barofili

4.4.4. termoacidofili

4.5. -Ne može ih se kultivirati na umjetnim hranjivim podlogama.

4.5.1. METAGENOMIKA-umnažanje nukleinskih kiselina prikupljenih u okolišu te naknadno utvrđivanje i analiziranje nukleotidnih slijedova u umnoženim produktima.

4.6. -Čine 1/5 Zemljine ukupne biomase.

4.7. GRAĐA ARHEJA:

4.7.1. -prokariotska stanica

4.7.2. -prstenasta molekula DNA (udružena s bazičnim proteinima-HISTONIMA)

4.7.3. -plazmidi

4.7.4. -stanična membrana građena od iznimno stabilnih LIPIDA

4.8. -Sličnije eukariotima nego bakterijama.

4.9. -Zajedno s bakterijama, sudjelovale u nastanku eukariota.

4.9.1. ENDOSIMBIOTSKA TEORIJA

4.10. -MUTUALIZAM je međusobni odnos dviju vrsta uz obostranu korist (trostruka simbioza).

4.10.1. npr., s praživotinjama u probavnom traktu termita

5. BAKTERIJE

5.1. -OBLICI:

5.1.1. -koki

5.1.1.1. -diplo

5.1.1.2. -strepto

5.1.1.3. -stafilo

5.1.2. -bacili

5.1.2.1. -diplo

5.1.2.2. -strepto

5.1.3. -vibrioni

5.1.4. -spirili

5.1.5. -spirohete

5.2. -PREMA BOJANJU PO GRAMU:

5.2.1. GRAM POZITIVNE BAKTERIJE

5.2.1.1. -Debeli sloj peptidoglikana.

5.2.2. GRAM NEGATIVNE BAKTERIJE

5.2.2.1. -Složenija struktura i tanji sloj peptidoglikana.

5.2.2.2. -Otpornije na djelovanje antibiotika.

5.2.2.3. -U vanjskoj membrani svojih stijenki sadržavaju otrovne lipopolisaharide.

5.2.3. -Patogene bakterije štiti od LEUKOCITA.

5.3. -Mogu imati bičeve (služe za pokretanje).

5.4. -Neke bakterije imaju KAPSULU.

5.4.1. -Otežava invaziju bakterijskim virusima.

5.4.2. Streptococcus mutans

5.4.2.1. -Razara zubnu caklinu mliječnom kiselinom koju izučuje kao proizvod svojeg metabolizma.

5.4.2.2. -Nastajanju polisaharidne kapsule pogoduje ishrana slatkišima koji sadržavaju disaharidnu saharozu.

5.5. -Gram pozitivne štapičaste bakterije mogu stvarati ENDOSPORE.

5.6. -UVJETI ZA ŽIVOT:

5.6.1. -Mogu biti aerobne ili anaerobne.

5.6.2. -Od 20 do 40 stupnjeva.

5.6.3. -pH od 6 do 9 (postoje iznimke).

5.6.4. -Uglavnom ne pogoduje osmotski tlak.

5.7. -CIJANOBAKTERIJE:

5.7.1. -Najsloženiji prokariotski organizmi.

5.7.2. -Sadrže i druge pigmente, npr. FIKOCIJAN koji se nalazi u CIJANOSOMIMA.

5.7.2.1. -KROMATSKA ADAPTACIJA.

5.7.3. -Fotosinteza ista kao kod biljki i algi.

5.7.3.1. -MODROZELENE ALGE.

5.7.3.2. -Klorofil se nalazi u TILAKOIDIMA.

5.7.4. -Plinske vakuole omogućuju plutanje u vodi.

5.7.5. -Sluzavi ovoj oko peptidoglikanske stijenke omogućuje kretanje klizanjem.

5.7.6. -Kuglaste ili nitaste kolonije.

5.7.6.1. -Susjedne stanice povezane plazmodezmijama (u nitastim kolonijama).

5.7.7. -HETEROCISTE (u nitastim kolonijama) imaju sposobnost iskorištavanja atmosferskog dušika za sintezu bjelančevina i nukleinskih kiselina.

5.7.7.1. -Prve specijalizirane stanice na Zemlji.

5.7.8. -EPIFITI žive na drugim autotrofnim organizmima.

5.7.9. -EPILITI žive na površini stijena.

5.7.10. -Sudjeluju u stvaranju sedre uzimanjem CO2 iz bikarbonata otopljenih u vodi što rezultira taloženjem kalcijeva karbonata u njihovom sluzavom ovoju.

5.7.10.1. -Plitvička jezera.

5.7.11. -Slijepi kolosijek evolucije.

5.8. -BAKTERIJE BEZ STANIČNE STIJNKE:

5.8.1. -MIKOPLAZME; najmanji i najjednostavniji organizmi koje poznajemo.

5.8.1.1. -Imaju najmanji genom.

5.8.1.2. -Promijenjiv oblik.

5.8.1.3. -Parazitiraju u tjelesnim tekućinama životinja stalne tjelesne temperature.

5.8.1.4. Mycoplasma pneumoniae

5.8.1.4.1. -Upala pluća.

5.8.2. -FITOPLAZME; biljni unutarstanični paraziti.

5.8.3. -RIKECIJE I KLAMIDIJE; unutarstanični paraziti.

5.8.3.1. -Nalikuju na viruse.

5.8.3.2. Rickettsia prowazeki

5.8.3.2.1. -Tifus.

5.8.3.3. Chlamydia trachomatis

5.8.3.3.1. -Trahom.

5.8.3.3.2. -Uretritis.

5.8.3.4. Chlamydia psittaci

5.8.3.4.1. -Papagajska bolest.

5.9. -AUTOTROFNE BAKTERIJE:

5.9.1. -Sami sintetiziraju organske spojeve iz jednostavnih anorganskih spojeva koji se nalaze u prirodi.

5.9.2. -FOTOAUTOTROFI (fotosinteza).

5.9.3. Rhizobium leguminosarum

5.9.3.1. -Asimiliraju atmosferski dušik te žive u simbiozi s biljkama iz porodice mahunarki.

5.9.3.2. -"Zelena gnojidba."

5.9.4. -KEMOAUTOTROFI (energiju dobivaju kemijskom reakcijom, tj. oksidacijom jednostavnih anorganskih spojeva).

5.9.4.1. Beggiatoa

5.9.4.1.1. -Oksidira sumporovodik u sumpor.

5.9.4.2. Thiobacillus thiooxidans

5.9.4.2.1. -Oksidira sumpor u sumpornu kiselinu i sulfate.

5.9.4.3. Nitrosomonas

5.9.4.3.1. -Oksidira amonijak (krajnji produkt razgradnje biljnih i životinjskih leševa) u dušičastu kiselinu.

5.9.4.4. Nitrobacter

5.9.4.4.1. -Oksidira dušičastu kiselinu u dušičnu kiselinu i nitrate.

5.10. -HETEROTROFNE BAKTERIJE:

5.10.1. -SAPROFITI razgrađuju tkiva uginulih organizama.

5.10.1.1. -Pripadaju i BAKTERIJE FERMENTACIJE

5.10.2. -PARAZITI (koriste se organskim tvarima iz tjelesnih tekućina ili stanica živih organizama).

5.10.2.1. -Palež jabuke i kruške, rak agruma, antraks, kokošja kolera...(patogene bakterije biljaka i životinja)

5.10.2.2. -Kuga, guba, kolera, tuberkuloza, gonoreja, sifilis, tetanus... (patogene bakterije čovjeka)

5.10.2.2.1. -Mehanički vektori (muhe).

5.10.2.2.2. -Biološki vektori (bijela uš).

5.10.2.3. -Prvi antibiotik je PENICILIN.

5.10.2.4. -Bakterije se brzo i lako mijenjaju pa su razvile REZISTENCIJU na antibiotike.

5.10.2.5. -Postoje i "dobre bakterije" koje koloniziraju ljudski organizam.

5.10.2.5.1. -Suprotstavljaju se bolestima.

5.10.2.5.2. Escherichia coli

5.10.2.5.3. Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium bifidum

5.10.2.5.4. -PREBIOTICI su mliječno-kiseli proizvodi koji sadrže tvari koje su nama neprobavljive ali služe kao hrana bakterijama.

5.10.2.5.5. -PROBIOTICI su mliječno-kiseli proizvodi koji sadrže žive bakterije mliječno-kiselog vrenja.

5.10.2.5.6. -Preparati LIOFILIZIRANIH bakterija sadrže bakterije u suhim preparatima.

5.11. -Rabe se kao organizmi u kojima se kloniraju geni drugih organizama.

5.11.1. -Genetska istraživanja.

5.11.2. -Inzulin.

5.12. -Analiza DNA (identifikacija žrtava i počinitelja u kriminalistici).

5.12.1. -Izolirana DNA cijepa se bakterijskim enzimima te se duljina dobivenih fragmenata uspoređuje.