ŽIVOT U EKOSISTEMU

Get Started. It's Free
or sign up with your email address
ŽIVOT U EKOSISTEMU by Mind Map: ŽIVOT U EKOSISTEMU

1. POPULACIJA, STANIŠTE

1.1. POPULACIJA

1.1.1. Jedinke iste vrste na jednom mestu povezane odnosima razmnožavanja.

1.1.2. Brojnost je promenljiva zbog: rađanja, umiranja i seoba.

1.2. STANIŠTE

1.2.1. Prostor sa uslovima za život, nastanjen živim bićima.

1.2.2. Živa bića ga mogu menjati.

1.2.3. Različita staništa imaju različitu veličinu.

2. EKOSISTEM, EKOLOŠA NIŠA

2.1. EKOSISTEM

2.1.1. Jedinstvo između žive i nežive prirode

2.1.2. Razlikuju po veličini.Postoje manji ekosistemi (npr. ispod kamena), srednje veličine (npr. ekosistem šume), i veliki ekosistemi (npr. ekosistem okeana).

2.2. EKOLOŠKA NIŠA

2.2.1. Mesto i uloga neke vrste u okviru jednog ekosistema.

2.2.2. Može predstavljati i poziciju u lancu ishrane.

3. BIOTIČKI FAKTORI

3.1. Uticaji živih bića na druga živa bića

3.2. Predatorstvo je kada jedna životinja jede drugu.

3.3. Simbioza je bliski odnos 2 vrste kod koje bar jedna vrsta ima korist.

3.4. Parazitizam je kada jedno živo biće živi na račun drugog.

3.5. Komensalizam je kada jedna vrsta ima korist a druga ni štetu ni korist.

3.6. Amensalizam je kada obe vrste imaju korist.

3.7. Kompetencija je kada se dve jedinke ili vrste nadmeću oko nečega.

4. ADAPTACIJE, ŽIVOTNE FORME

4.1. ADAPTACIJE

4.1.1. Su nasledne osobine koje svakom živom biću omogućavaju da preživi.

4.1.2. Zavisi od uslova životne sredine.

4.1.3. Mogu biti povezane sa izgledom dela ili celog tela ili sa ponašanjem organizma.

4.2. ŽIVOTNE FORME

4.2.1. Skup svih adaptacija uz koje se neka vrsta prilagodila uslovima sredine u kojoj živi.

4.2.2. Mogu biti prema načinu kretanja: hodajuće, plivajuće, leteće i rijuće. Prema temperaturi tela mogu biti endotermne (održavaju stalnu telesnu temperaturu) i egzotermne ( nemaju stalnu telesnu temperaturu).

5. TROFIČKI ODNOSI

5.1. Predstavljaju kako se organizmi hrane drugim organizmima da bi dobili energiju

5.2. Mogu se prikazati trofičkom piramidom ili lancem ishrane.

5.3. Postoje : proizvođači, potrošači I, II i III reda i predatori.

5.4. Lanci ishrane : od plena ka lovcu Trofičke piramide : sa nižih delova ka višim ( takođe od plena ka lovcu)

6. ABIOTIČKI FAKTORI

6.1. Uticaji nežive prirode na živa bića.

6.2. Sunčeva svetlost utiče jačinom i trajanjem.

6.3. Temperatura može uticati na adaptacije.

6.4. Sva živa bića udišu vazduh i on je neophodan za život.

6.5. Voda je ono što životinje piju a biljke je takođe koriste za rast.

6.6. Zemljište može biti životno stanište .

7. ANTROPOGENI FAKTORI

7.1. Uticaji čoveka na živu i neživu prirodu.

7.2. Vazduh najviše zagađuju fabrike ,automobili , duvanski dim ,elektrane i avioni.Oni ispuštaju štetne gasove koji mogu prouzrokovati bolesti i kisele kiše.

7.3. Zagađenje vode potiče od fabrika koje ispuštaju štetne materije kao i nemarnosti čoveka (bacanje otpadaka).Plastika može ugušiti biljke i životinje.

7.4. Zemljište se takođe zagađuje zbog čovekove nemarnosti i svi otpadci koji se ne bace na predviđena mesta umesto da završe negde gde se mogu reciklirati završe u prirodi.

7.5. Pozitivni uticaji čoveka su : reciklaža ,pošumljavanje ,donošenje zakona o zaštiti životne sredine.