1. spojevi
1.1. sumporovodik, H2S
1.1.1. otrovan plin
1.1.2. miris kao trula jaja
1.1.3. dobiva se djelovanjem kiseline na sulfide
1.1.3.1. FeS + 2 H(+) -> Fe(2+) + H2S
1.1.4. njegova vodena otopina je slaba kiselina, njezine soli su sulfidi
1.1.5. po topljivosti se sulfidi jako razlikuju
1.1.5.1. najtopljivi su alkalijski sulfidi
1.1.5.2. živin(II) sulfid spada pod najslabije
1.1.5.2.1. važan reagens u analitičkoj kemiji
1.2. sumporov (IV) oksid, SO2
1.2.1. plin neugodna mirisa
1.2.2. otrovan
1.2.2.1. koristi se za dezinfekciju vinskih bačva
1.2.3. nekad se rabio za izbjeljivanje tkanine
1.2.4. koristi se i kao adativ u hrani
1.2.5. u laboratoriju se dobiva djelovanjem razrijeđene sumporne kiseline i natrijeva sulfita
1.2.5.1. Na2SO3 + H(+) + HSO4(-) -> SO2 + 2 Na+ + SO4 (2-) + H2O
1.2.6. dobro topljiv u vodi
1.2.6.1. vodena otopina (sumporasta kiselina) reagira slabo kiselo
1.2.6.1.1. SO2 + H2O -><- H(+) + HSO3 (-)
1.3. kalcijev hidrogensulfit
1.3.1. koristi se u industriji papira
1.3.1.1. dobiva se uvođenjem sumporova dioksida u vapnno
1.3.1.1.1. 2 SO2 + Ca(OH)2 -> Ca (2+) + 2HSO3 (-)
1.4. natrijev sulfit
1.4.1. koristi se za uklanjanje kisika otopljenog u vodi
1.4.1.1. 2 Na2SO3 + O2 -> 2 Na2SO4
1.5. sumporna kiselina, H2SO4
1.5.1. koncentrirana jako je dehidracijsko sredstvo (snažno veže vodu)
1.5.2. jedna od najjačihh anorganskih kiselina
1.5.2.1. oksidira cink i željezo uz razvijanje vodika
1.5.2.1.1. Zn + 2H(+) -> Zn(2+) + H2
1.5.2.1.2. Fe + 2H(+) -> Fe(2+) + H2
1.5.3. koristi
1.5.3.1. metarulgija
1.5.3.2. proizvodnja sredstva za pranje
1.5.3.3. proizvodnja uumjetnih gnojiva
1.5.3.4. sredstvo za sušenje
1.5.3.5. proizvodnja boja i lakova
1.5.3.6. elektrolitna otopina u akumulatorima
2. smog
2.1. glavni sastojci
2.1.1. sumporov dioksid
2.1.1.1. najviše ga potiče od izgaranja ugljena
2.1.1.1.1. maseni udio sumpora od 0,5 do 5%
2.1.2. dušikovi oksidi
2.1.3. ugljikov monoksid i dioksid
2.2. udisanje sumporova monoksida duže vrijeme
2.2.1. obolijeva se od astme, bronhitisa ili prehlade
2.3. nastajanje
2.3.1. izgaranjem ugljena i fosilnih goriva sumpor se veže s kisikom
2.3.1.1. S + O2 -> SO2
2.3.2. nakon nekoliko dana dio SO2 oksidira
2.3.2.1. 2 SO2 + O2 -> 2 SO3
2.3.3. tada se SO3 veže s vodom u zraku i nastaje sumporna kiselina
2.3.3.1. SO3 + H2O -> H2SO4
3. kisele kiše
3.1. nastajanje
3.1.1. izgaranjem fosilnih goriva koja sadržavaju sumpor nastaje sumporov dioksid u zraku
3.1.2. u atmosferi dio tog sumporova dioksida daje sumporov trioksid u reakciji s kisikom
3.1.3. tada sumporov trioksid regira s vodom u atmosferi i daje sumpornu kiselinu
3.1.4. sumporna kiselina s padalinama dolazi kao kisela kiša
3.2. posljedice
3.2.1. nadražuju pluća i dišne organe
3.2.2. korodiraju metale
3.2.3. uništavaju građevni materijal
3.2.4. uništavaju vegetaciju
3.2.4.1. smanjuje se pH-vrijednosti u jezerima
3.2.4.1.1. odumiru mikroorganizmi i biljke
3.2.4.2. površinski slojevi mora i jezera imaju nižu pH-vrijednost
3.2.4.3. uzrokuju razgradnju karbonata
3.2.4.3.1. najugroženije su životinje sa ljušturom od kalcijeva karbonata (koralji i alge)
4. u prirodi
4.1. u Zemljinoj kori ima oko 260 ppm elementarnog sumpora
4.2. samorodni sumpor javlja se u rudama i mineralima
4.2.1. u piritu
4.2.2. u galenitu
4.2.3. u fsfaleritu
4.2.4. u gipsu
4.3. oko 2% ima vezanog sumpora u ugljenu, nafti i prirodnom plinu
5. svojstva
5.1. dobro se otapa u nepolarnom otapalu ugljikov disulfid ( CS2)
5.1.1. njegovim isparavanjem nastaju kristali rompskog sumpora
5.2. zagrijavanjem rastaljenog sumpora
5.2.1. molekule se cijepaju
5.2.2. povezuju i on postaje dulji
5.2.3. i povećava se viskoznost sumpora
5.3. rastaljeni sumpor je najgušći i najviskozniji na 200°C
5.4. elementarni sumpor
5.4.1. pri sobnoj temperaturi nije reaktivan
5.4.2. zapaljen izgara na zraku i nastaje sumporov dioksid
5.4.2.1. S + 02 -> SO2
6. upotreba
6.1. dobivanje sumporne kiseline
6.2. proizvodnja gume
6.2.1. vulkanizacija
6.3. u poljoprivredi
6.3.1. fungicid
6.4. proizvodnja
6.4.1. boja za tekstil
6.4.2. medicinskih preparata
6.4.3. baruta