1. Svojstva
1.1. Metanska ili mravlja kiselina
1.1.1. Najjednostavnija
1.2. Etanska ili octena kiselina
1.2.1. Najzastupljenija
1.2.2. Bezbojna tekućina
1.2.3. Specifičnog bockajućega mirisa
1.2.4. Sastavni dio octa
1.3. Karboksilne kiseline sa manjim brojem ugljikovih atoma pri sobnoj temperaturi su tekućine koje se mješaju s vodom
1.4. Kiseline koje u svom sastavu imaju manje od sedam ugljikovih atoma
1.4.1. Oštar miris
1.4.2. Kiseo okus
1.5. Kiseline koje u svom sastavu imaju više od devet ugljikovih atoma
1.5.1. Čvrste tvari
1.5.2. Bez mirisa
1.5.3. Bez okusa
1.5.4. Nisu topljive u vodi
2. Upotreba
2.1. Metanska ili mravlja kiselina
2.1.1. Nalazi se u mravima i koprivi
2.1.2. Pčele ju uštrcavaju u tkivo prilikom uboda
2.2. Etanska ili octena kiselina
2.2.1. Začin za salate
2.2.2. Dodatak raznim jelima
2.2.3. Konzerviranje povrća
2.3. Butanska ili maslačna kiselina
2.3.1. Nalazi se u znoju i pokvarenom maslacu
2.4. Limunska kiselina
2.4.1. Nalazi se u limunu, naranči i nekim pićima
2.5. Salicilna kiselina
2.5.1. Sirovina za proizvodnju Aspirina
3. Nastajanje
3.1. Djelovanjem octenih bakterija kisik iz zraka oksidira etanol iz vina pri čemu nastaju voda i etanska (octena) kiselina
3.1.1. Octeno-kiselo vrenje
4. Reakcije
4.1. 1. Karboksilne kiseline se u vodenim otapalima dijelom razlažu na ione pa su zbog toga njihove otopine slabo kisele
4.1.1. CH3COOH(aq)<—->CH3COO-(aq)+H+(aq)
4.1.1.1. H+(aq) -vodikovi ioni reagiraju s molekulama vode pri čemu nastaju oksonijevi ioni, H3O+, koji uzrokuju kiselost
4.2. 2. Reakcija karboksilnih kiselina s metalima, metalnim oksidima i lužinama pri čemu nastaju soli
4.2.1. 2CH3COOH(aq)+Mg(s)——->(CH3COO)2Mg(aq)+H2(g)
4.2.1.1. Etanoati ili acetati
4.2.2. HCOOH(aq)+KOH(aq)——->HCOOK(aq)+H2O(l)
4.2.2.1. Metanoati ili formijati
4.3. 3. Reakcijom karboksilnih kiselina i alkohola nastaju esteri
4.3.1. Kiselina + alkohol<—->ester + voda
5. Općenito
5.1. Organski spojevi
5.2. Sadrže barem jednu -COOH skupinu (karboksilnu skupinu)
5.3. Opća formula karboksilnih kiselina: CnH2n+1COOH
6. Imenovanje
6.1. 1. izbrojimo ugljikove atome
6.2. 2. Imenujemo alkan s istim brojem ugljikovih atoma
6.3. 3. Imenu alkana dodamo nastavak -ska i riječ kiselina
6.4. Ako molekula ima više funkcijskih skupina koriste se nastavci -di, -tri, -tetra...
7. Više masne kiseline
7.1. Kiseline kod kojih je na karboksilnu skupinu vezan dugi ugljikovodični lanac
7.2. Nalaze se u sastavu masti i ulja
7.3. Zasićene
7.3.1. Stearinska kiselina
7.3.1.1. C17H35COOH
7.4. Nezasićene
7.4.1. Oleinska kiselina
7.4.1.1. C17H33COOH
7.4.2. Nalaze se u biljnim i ribljim uljima
7.4.2.1. Korisni za zdravlje, smanjuju rizik od oboljenja srca i poboljšavaju aktivnost mozga
7.5. Izvor energije u organizmu
8. Četiri najjednostavnije karboksilne kiseline
8.1. Metanska (mravlja) kiselina
8.1.1. HCOOH
8.2. Etanska (octena) kiselina
8.2.1. CH3COOH
8.3. Propanska (propionska) kiselina
8.3.1. C2H5COOH
8.4. Butanska (maslačna) kiselina
8.4.1. C3H7COOH