Karboksilne kiseline

1. karboksilna skupina

1.1. karboksilne kiseline su organski spojevi koji sadrže barem jednu - COOH skupinu

1.2. najjednostavnije karboksilne kiseline

1.2.1. metanska kiseline (mravlja)

1.2.1.1. HCOOH

1.2.2. etanska kiselina (octena)

1.2.2.1. CH3COOH

1.2.3. propanska kiselina (propionska)

1.2.3.1. C2H5COOH

1.2.4. butanska kiselina (maslačna)

1.2.4.1. C3H7COOH

2. imenovanje karboksilnih kiselina

2.1. 1. Izbrojimo ugljikove atome

2.2. 2. imenujemo alkan s istim brojem ugljikovih atoma

2.3. 3. imenu alkana dodamo nastavak -ska i riječ kiselina

3. Opća formula karboksilnih kiselina je CnH2n+1COOH

4. uporaba

4.1. octena kiselina je sastavni dio octa

4.1.1. ovisno o sirovini od koje se dobije razlikuju se vinski, jabučni, alkoholni i razne druge vrste octa

4.1.1.1. vrijedan je prehrambeni proizvod

4.1.1.2. koristi se kao začin za salate i dodatak raznim jelima te služi za konzerviranje povrća

4.2. limunska kiselina se nalazi u limunu, naranči i ostalim agrumima te nekim pićima

4.3. butanska kiselina se nalazi u znoju i pokvarenom maslacu

4.4. salicilna kiselina se koristi za proizvodnju aspirina(lijeka za ublažavanje boli, sprječavanje upale mišića i zgrušavanje krvi)

5. reakcije karboksilnih kiselina

5.1. 1. karboksilne kiseline se u vodenim otopinama tek dijelom razlažu na ione te su zbog toga njihove otopine slabo kisele

5.1.1. CH3COOH (aq) <-H2O-> CH3COO-(aq) + H+(aq)

5.1.1.1. vodikovi ioni reagiraju s molekulama vode pri čemu nastaju oksonijev ion H3O+ koji uzrokuje kiselost

5.2. 2. karboksilne kiseline reagiraju s metalima, metalnim oksidima i lužinama te pi tome nastaju soli

5.2.1. 2CH3COOH(aq) + +Mg(s) --> (CH3COO)2Mg(aq) + H2(g)

5.2.1.1. soli etanske kiseline nazivaju se etanoati ili acetati

5.2.2. HCOOH(aq) + KOH(aq) --> HCOOK(aq) + H2O(l)

5.2.2.1. soli metanske kiseline su metanoati ili formijati

5.3. 3. rekcijom karboksilnih kiselina i akohola nastaju esteri

5.3.1. kiselina + alkohol <--> ester + voda

6. nastajanje karboksilnih kiselina

6.1. R-OH-> R-COOH

6.1.1. alkohol-> karboksilna kiselina

6.2. nastaju oksidacijom pripadnog alkohola

6.3. octeno-kiselo vrenje

6.3.1. ako ostavimo bocu s vinom na zraku vino će se ukiseliti

6.3.1.1. djelovanjem octenih bakterija kisik iz zraka oksidira etanol iz vina te pri tome nastaju voda i etanska kiselina

6.3.2. C2H5OH(l) + O2 -enzimi octenih bakterija-> CH3COOH(l) + H2O(l)

7. građa

7.1. spojevi ugljika, kisika i vodika

7.2. svi sadržavaju karboksilnu skupinu o kojoj ovise njihova svojstva te se naziva funkcijska skupina

8. svojstva

8.1. najjednostavnija karboksilna kiselina je metanska

8.1.1. nalazi se u mravima i koprivi te je pčele uštrcavaju prilikom uboda

8.2. najzastupljenija je etanska kiselina

8.2.1. bezbojna tekućina, specifična bockajućega mirisa

8.3. karboksilne kiseline koje imaju manji broj ugljikovih atoma u svome sastavu su pri sobnoj temperaturi tekućine koje se mješaju sa vodom

8.4. kiseline koje imeju više od devet ugljikovih atoma u svome sastavu su čvrste tvari bez mirisa i okusa i nisu topljive u vodi

8.4.1. kristali takve kiseline podsjećaju na kristale leda pa se naziva ledena ili glacijalna kiselina

8.4.1.1. iako je slaba ledena kiselina nagriza kožu i agresivna je

8.5. zbog limunske kiseline plavi lakmusov papir mijenja boju u crvenu

9. više masne kiseline

9.1. kiseline kod kojih je na karboksilnu skupinu vezan dugi ugljikovodični lanac

9.2. najčešće u sastavu masti i ulja

9.3. mogu biti zaštićene

9.3.1. stearinska kiselina

9.4. mogu biti nezaštićene

9.4.1. oleinska kiselina

9.5. više masne kiseline

9.5.1. važan izvor energije u organizmu

9.5.2. nezasićene

9.5.2.1. osobito vrijedne

9.5.2.1.1. zastupljene u ribljem ulju

9.5.2.1.2. biljna ulja

9.5.2.1.3. korisne za zdravlje - smanjuju rizik od oboljenja srca te poboljšavaju aktivnost mozga