1. HIDRIDI
1.1. ionski hidridi
1.1.1. - kation (zemno)alkalijskog metala + hidridni anion -> dobivaju se zagrijavanjem taline metala sa H2 2 Na(s) + H2(g) -> 2 NaH Ca(l) + H2(g) -> CaH2(s) - pri sobnoj temperaturi čvrste tvari - hidrid + voda -> lužina + vodik
1.2. kovalentni hidridi
1.2.1. - atom vodika kovalentno povezan na atom drugog elemnta npr. CH4, NH3, H2O...
1.2.2. amonijev hidrid
1.2.2.1. - jedan of najpoznatijih kovalentih hidrida - važan u proizvodnji anorganskih i organskih spojeva (npr. umjetno gnojivo) N2(g) + 3 H2(g) -> 2 NH3(g) *industrijska proizvodnja amonijaka uz katalizator pri povišenom tlaku i temperaturu - bez boje, bockavog i neugodnog mirisa - molekule NH3 su polarne građe * NH3 - jedini kovalentni hidrid koji sa H2O stvara lužinu NH3(g) + H2O(l) -> NH4+(aq) + OH- (aq) - u reakciji s HCl tvori NH4Cl - amonijeva lužina koristi se kao sredstvo za čišćenje - iritira kožu i sluznice
1.2.3. halogenovodici
1.2.3.1. - binarni spojevi vodika i halogenog elementa - oštra mirisa npr. Cl2(g) + H2(g) -> 2 HCl(g) - reagiraju s vodom -> halogenovodične kiseline HCl(g) + H2O(l) -> H3O+(aq) + Cl-(aq)
2. KARBONATI
2.1. vapnenac - najrašireniji mineral koji sadrži CaCO3 vapnenac (CaCO3) - polimorf - pojavljuje se u različitim oblicima u prirodi Kalcit - najstabilniji polimorf - prženjem vapnenca nastaje živo vapno CaCO3(s) -> CaO(s) + CO2(g) - gašeno vapno - živo vapno + voda - koristi se za pripremu žbuke u građevinarstvu CaO(s) + H2O(l) -> Ca(OH)2(aq)
2.2. CaCO3 - netopljiv u vodi, sporo topljiv ako voda sadrži otopljen CO2 CaCO3 (s) + CO2(g) + H2O(l) -> Ca 2+(aq) + 2 HCO3 -(aq) tvrdoća vode - ako uzrokovana karbonatima je karbonatna kamenac; razni krški oblici stalaktiti i stalagmiti
2.3. Na2CO3 - bijela praškasta tvar, topljiva u vodi - vodena otopina Na2CO3 je luckasta i izjeda kožu - koristi se u proizvodnji stakla papira, sapuna, polimernih materijala... *SODA BIKARBONA - međuprodukt u proizvodnji sode - vodena otopina sode bikarbone slabo lužnata - koristi se u prehrambenoj i drugim industrijama
2.4. MgCO3 u prirodi se nalazi kao magnezit upotreba u građevinarstvu za pripremu veziva - najviše rasprostranjen kao dolomit ( MgCO3 × CaCO3) - koristi se u smjesama za gašenje požara jer pri visokim temperaturama otpušta CO2 Bazični magnezijev karbonat ( Mg(OH)2 × MgCO3(s)) - upotreba u medicini i kozmetici za proizvodnju pudera i pasta za zube
2.5. CuCO3 - nije stabilan na zraku - reagira s vlagom i teško ga je prepraviti - pojavljuje se kao malahit i azurit zelena patina - malahit i azurit - HNK 2 CuO(s) + H2O (l) + CO2(g) -> CuCO3 × Cu(OH)2(s)
3. OKSIDI
3.1. kiseli oksidi
3.1.1. - oksidi nemetala - kiseli oksid + H20 -> kiselina - kiseli oksid + lužina -> sol - kovalenti spoj, jednostavne građe npr. CO2 - bez boje i mirisa, nije otrovan CaCO3(s) -> CaO(s) + CO2(g) - nastajanje žarenjem vapnenca - koristi se u fotosintezi - staklenički plin - u gaziranim pićima, protupožarnim alatima... NO2 - vrlo otrovan - crvenkasto smeđe boje, neugodan i oštar miris - upotreba u raketnim gorivima SO2 - bez boje, oštra i neugodna mirisa - nastaje gorenjem S na zraku S(s) + O2(g) -> SO2(g) - otrovan za niže organizme -> služi kao konzervans i za sterilizaciju voća - u reakciji s kisikom nastaje SO3 -> kisele kiše
3.2. bazični oksidi
3.2.1. - oksidi alkalijskih i zemnoalkalijskih metala -> ionski spojevi - u reakciji s H2O -> hidroksidi - hidroksid + H2O -> lužina - bazični oksid + kiselina -> soli *pripadaju i neki u vodi netopljivi prijelazni metali (CuO, FeO) - alkalijski metali + O2 -> bazični oksid sa suviškom metala - izgaranjem zemnoalkalijskih metala nastaju oksidi opće formule MO - metali imaju sjaj - u reakciji sa zrakom sjaj nestaje npr. Cu gubi boju i sjaj te potamni - nastaje CuO
3.3. amfoterni oksidi
3.3.1. -mogu reagirati i s kiselinama i s lužinama - Al2O3 i ZnO Al2O3(s) + 6 HCl(aq) -> 2 AlCl3(aq) + 3 H2O(l) Al3O2(s) + 2 NaOH(aq) + 3 H2O -> 2 Na[Al(OH)4](aq)
3.4. neutralni oksidi
3.4.1. - ne reagiraju s vodom, lužinama i kiselinama niti ih neutraliziraju npr CO - dobiva se u generatorima, izgaranjem koksa C(s) + O2(g) -> CO2(g) CO2(g) + C(s) -> 2 CO(g) - bez boje i mirisa, vrlo otrovan - slabo topljiv u vodi NO - bez boje, otrovan - netopljiv u vodi - utječe na krvožilni, imunosni, živčani sustav... - hidrofoban - kratkoživuća molekula N2O - bezbojan, nereaktivan plin ugodnog i slatkastog mirisa i okusa - najmanje otrovan dušikov oksid - koristi se kao potisni plin u limenkama šlaga
4. KLORIDI
4.1. - soli klorovodične kiseline - mogu se dobiti izravnom sintezom iz elementarnih tvari npr. 2 Na(s) + Cl2(g) -> 2 NaCl(s) - metal + HCl -> sol + H2 - mogu se dobiti i reakcijom oksida, hidroksida ili karbonata s HCl npr. za oksid: MgO(s) + 2 HCl(aq) -> MgCl2(aq) + H2O(l) za hidroksid: NaOH(aq) + HCl(aq) -> NaCl(aq) + H2O (l) za karbonat: CaCO3 (s) + 2 HCl (aq) -> CaCl2(aq) + H2O(l) + CO2(g) - većina dobro topljiva u vodi osim AgCl i PbCl
4.1.1. kloridi u organizmu
4.1.1.1. NaCl i MgCl2 - sastavni dio staničnih i izvan staničnih tekućina - iznimne biološke važnosti Na - uloga u provođenju električnih impulsa u živčanim vlaknima Mg - prenosi podražaje sa živaca na mišić i upravlja kontrakcijom mišića - kloridni ioni - važna uloga u održavanja ionske ravnoteže u stanicama i tjelesnim tekućinama
4.1.2. AgCl
4.1.2.1. - sol netopljiva u vodi - laboratorijski test za dokazivanje kloridnih iona u nekoj otopini -> reakcija srebrocih iona s kloridnim ionima -> nastaje netopljivi bijeli talog AgCl
4.1.3. NaCl
4.1.3.1. - najvažnija natrijeva sol - koristi se u prehrambenoj industriji i drugim - nalazi se u naslaga naslagama kamene soli - rudarenje te u velikim dubinama - morska sol - isparavanje morske vode u sustavu plitkih bazena