1. Antiseptici i dezificijensi
2. Antinfektivi
2.1. Sulfonamidi
2.1.1. 70-90% apsorbira
2.1.1.1. Za 4h max.konc.
2.1.1.2. Vezani za proteine plazme 20-40%
2.1.1.3. Jednolično u sva tkiva i tek
2.1.1.4. Likove i placentu
2.1.1.5. Metab.promjene
2.1.1.5.1. Acetilacija
2.1.1.5.2.
2.1.1.6.
2.1.1.6.1. Malo u acetiliranom obliku
2.1.2. Bakteriostaticki
2.1.2.1. Bakt.umjesto PABAe mogu vezati sulfanilnu Kis.ili njen amid (sulfanilamid)
2.1.2.1.1. Kompetativni antagnoizam-istiskuje PABAu iz metab.
2.1.2.1.2. Bakt.ga nemogu primjeniti za sint.folije Kis. - zastoj u rasuti razvoj.
2.1.2.2. Ljudske st.rabe gotovu folnu Kis., pa sulf.ne djeluju na njih
2.1.3. Antibak.spektar
2.1.3.1. Širok
2.1.3.2. Gram +, - i klamidije
2.1.3.3. Brojni Antib.,razvoj rezist.sojevi - riješe primjenjuju
2.1.3.4. Liječenje infek.toksoplazmom, nokardijom, klamidijom, u bolesn.s AIDSom
2.1.4.
2.1.4.1. KOMBINIRANI
2.1.4.1.1. Potencijalni sinergizam
2.1.4.2. KOJI SE GOTOVO NE APSORB.
2.1.4.2.1. Gotovo netrpeljivi - liječe bakt.zaraze u crijevima (ulcerozni kolitis i regionalni enteritisi)
2.1.4.2.2. SULFASAZALIN - razgrađuje se na
2.1.4.3. ZA LOK.PRIMJENU
2.1.4.3.1. Zaraze kože, opekline i očne inf.
2.1.4.3.2. SULFADIAZIN-SREBRO - mast
2.1.4.3.3. SULFAFURAZOL - kapi
2.1.5.
2.1.5.1. Akutno otrov.ni nakon uzimanja velikih doza
2.1.5.2.
2.1.5.2.1. Kožne reak.i bronhospazam
2.1.5.2.2. Fotosenzitivnost - ne izlagati se suncu
2.1.5.2.3. Alerg.na 1 sulfonamid > i na sve ostale
2.1.5.3. Poremećaj hemopoetickog sust.
2.1.5.3.1. Teški učinci, ali rijetko
2.1.5.3.2. Akutni hemoliticka anemija
2.1.5.3.3. Agranulocitoza
2.1.5.3.4. Aplasticna anemija
2.1.5.3.5. New Node
2.1.5.3.6. Tromocitopenija i eozinofilija
2.1.5.4. Oštećenje:
2.1.5.4.1. Jetre
2.1.5.4.2. Središnjeg i perf.ziv.sust.
2.1.5.4.3. Bubrega
2.1.5.5. ⚠️Oprez - pac.s AIDSom, oštećenjem bubreg/jetre, alergicara, asmaticara i s manjkom g-6-fosfatne dehidrogenaze
2.1.5.6. ❌ preosjetljivih na sulfonamide ili dr.ljekove sa sumporom
2.1.5.7. Nema indikacije za liječenje orofac.inf.
2.1.6.
2.1.6.1. Inhib.met.oralnih antikoagulansa - istiskuju s veznih mjesta i poveć.ucinak
2.1.6.2. PABA i esterski lok.anestetici(koji ju oslob.) antagonizira učinka sulf.
2.1.6.3. Poveć.hipoglikemijski učinak sulfonilureje istiskujuci je iz veze s proteinima
2.1.6.4. Tvari koje zakiseljujun urin smanjuju topljivost sulfonamidi i poveć.rizik kristalurije
2.2. β laktami
2.2.1. Penicilin
2.2.1.1. Im- lako razgradi i apsorb
2.2.1.1.1. fenoksimetilpenicilin - otporan na Kis.želudca i naspram ostalih, može PER OS
2.2.1.1.2. Max.konc.za 15-30min
2.2.1.1.3. 50-60% vezano za albumine
2.2.1.1.4. Brzo raspodjeljuje, najviše: krv, jetra, žuč, bubrezi, limfa, crijeva
2.2.1.1.5. Niže konc.ocna, perikardijalna i peritonealna tekuć.
2.2.1.1.6. MALE količine. Žlijezde, živci, kost.srz, skel.mis i srce
2.2.1.1.7. U likvor teško prolazi, osim kod akutnih upala mož.ovojnica
2.2.1.1.8. Prelazi u fekalnim opticaj
2.2.1.1.9. Brzo izlučuju 60-90% bubrezima tubularnom sekrecijom! manje žuči - isporuku probenicidi
2.2.1.2. Baktericid
2.2.1.2.1. Djel.na izgradnju st.stijenke
2.2.1.2.2. Selektivno djelovanje - razlike u sastavu st.stijenki razl.bakt.
2.2.1.3. Antimk.akt.
2.2.1.3.1. Uskog spekt.djel., ali na bakt.svog spektra bolje od drugih
2.2.1.3.2. G djeluje na gram +, ne na -, osim na menigokoke i gonokoke, spirohete i aktinomicete
2.2.1.3.3. Izbor - hemolit.streptokokom i pneumok.
2.2.1.3.4. Dobar za - lues, bak.endokarditisu, meningokoknim zarazama i aktinomikozi
2.2.1.3.5. 90% stafilokoka i neki gonokoki stvaraju PENICILINAZU (β-laktamazu) - hidoliticki razgr.β-laktamski prsten - rezstentni sojevi
2.2.1.4.
2.2.1.4.1. TOPLJIVI / Kristalicni
2.2.1.4.2. P.produljena djelovanja / DEPO P.
2.2.1.4.3. BIPENICILIN
2.2.1.4.4. ORALNI P.
2.2.1.5.
2.2.1.5.1. Profilakticki polusint.penic. 60min prije zahvata pracenih bakterijemijom
2.2.1.6. Dobiva se pridono iz plijesni roda Penicilium
2.2.1.7. Struktura
2.2.1.7.1. TIAZOLIDSKI PRSTEN povezan s
2.2.1.7.2. β-laktamskim prstenom na koji se prihvaća
2.2.1.7.3. POSTRANICNI LANAC R - određuje većinu antibakt.svostva i farm,značajki
2.2.1.8. Djelotvornost određ.biol.metodama, u i.j.
2.2.1.8.1. 1 i.j.= djelovanju 0.6μg međunarodnog stand. - čista kristalicna natrijeva sol penicilinom G
2.2.1.8.2. 1mg č.k.n.s.penicilna G ima 1.667i.j.
2.2.1.8.3. 1mg č.k.kalijeve s.penicilna G 1595i.j.
2.2.2. Semisinteticki penicilini
2.2.2.1. Derivati 6-amino-penicilanske kis. - dobiva se fermentacijskom razgr.benzilpenicilina pomoću amidaze
2.2.2.2. P.OTPORNI NA β-laktamazu (PENICILINAZU)
2.2.2.2.1. Izoksazolil-penicilin
2.2.2.2.2. Meticilin
2.2.2.3. ℗.PROŠIRENA SPEKTRA DJELOVANJA
2.2.2.3.1. Šireg antib.spektra od benzilpenicilina, djeluje na mnoge g- bakt.i neke g+ (enterokok i listerija)
2.2.2.3.2. Nisu otporni na β-laktamazu
2.2.2.4. AMINOPENICILINSKA SKUPINA
2.2.2.4.1. Ampicilin
2.2.2.4.2. Amoksicilin
2.2.2.5. UREIDOPENICILIN
2.2.2.5.1. Iz mol.ampicilina
2.2.2.5.2. Šireg antibakt.spektra, djeluje i na pseudomonas
2.2.2.5.3. Parenteralno
2.2.2.6.
2.2.2.6.1. Bol zbog injekcije
2.2.2.6.2. Flebitis ili tromboflebitis - iv. U istu žilu dulje
2.2.2.6.3. Nadrazaj GI sust.- kod velik.doza oral.prep.
2.2.2.6.4. Neuropatije - duga primjena velikih doza (>10 dana)
2.2.2.6.5. Prokain-P. Dospije u venu - vrtoglavice, gubitak svijesti, dispneja, cijanoza - začepljenje plucnih kapilara kristalićima ℗
2.2.2.6.6. Amoksicilin i ampicilin- nealergijski osip
2.2.2.7. ⚠️ALERGIJSKE REAKCIJE
2.2.2.7.1. Najčešće, 10% preosjetljivo
2.2.2.7.2. Reak.na razgradne proizvode ℗- djeluju ko hepteni, vežući se koval.s proteinima, kod bilo koje doze
2.2.2.7.3. ℗ G ima jaku antigenu moć, polusintet.℗neznatn.antigeno
2.2.2.7.4. Aler.na 1 tip ℗- rizik aler.na bilo koji drugi
2.2.2.7.5. RANE REAK.
2.2.2.7.6. KASNE REAK.
2.2.2.7.7. ANAFILAKTICKI ŠOK
2.2.2.8.
2.2.2.8.1. Uz probenicidi izlučuju se sporije
2.2.2.8.2. Velike doze ℗ mogu interferirati s Renaultom tubul.sekrecijom metotreksata i usporiti izlucivanje
2.2.3. Cefalosporini
2.2.3.1. Iz plijesni Cefalosporium acremonium, kem.sl.℗
2.2.3.2. β-laktamski prsten + dihidrotiazni prsten +postrani lanac
2.2.3.3. Kao ℗, Inhib.sintezu st.stijenke
2.2.3.3.1. Zahvatna toč.djelovanja - PBP-enzimi (transpeptidaze, karboksipeptidaze)
2.2.3.3.2. Inhibiraju ih > onemogućuju sintezu peptidoglikana u st.stijenci
2.2.3.4. Spektar širi od ℗ > g- bakt., ali ne na gljivice i viruse
2.2.3.5. Prema vremenu pojavljivanja na tržištu , 4 generacije:
2.2.3.5.1. G+ koke i stafilokoka koji luče β-laktamazu i neke G-(Escherichia, Shigella, Klebsiella i Proteus mirabilis)
2.2.3.5.2. + H.influenza, Enterobacter, seracije i naiserije
2.2.3.5.3. G+ i oni rezistentni na prve 2 gen.
2.2.3.5.4. Slična 3., ali otpornija na neke β-laktamaze - cefepim, parenteralno
2.2.3.6. Parenteralno, nekoliko per os
2.2.3.6.1. Dobra raspodjela
2.2.3.6.2. 1. I 2.gen ne prolaze u CNS, 3.prolazi dobro
2.2.3.6.3. Prelaze u placentu
2.2.3.6.4. Biotransf.razlicito
2.2.3.6.5. Izl.urinom tubul.sekrecijom, neki žuči
2.2.3.7.
2.2.3.7.1. Alerg.reak.- kožne promjene, češće kod alerg.na ℗
2.2.3.7.2. Ne davati pac.koji su imali anafail.šok na ℗, moguća ukrižena preosjetljivost
2.2.3.7.3. U starijih i s ren.insufic.1.gen.> nefrotoksicnost
2.2.3.7.4. Peroralni mogu podražiti prob.sust.
2.2.3.8.
2.2.3.8.1. Rizik nefrotox.povecava se uz vankomicin, kolistin, aminoglikozid ili diuretik Henleove petlje
2.2.4. Monobaktami
2.2.4.1. Izolirani iz Pseudomonas acedofilia i Chromobacterium violaceum - samo β laktamski prsten
2.2.4.2.
2.2.4.2.1. uski bakt.spekt., G- , sl.aminoglikozidima
2.2.4.3. Inhib.mukopeptidne sint.st.stijenke
2.2.4.4. Parenteralno(im.,iv.), dobro raspodjeljuje
2.2.4.4.1. Prelazi u CNS i placentu
2.2.4.4.2. Urinom, glom.filtr.i tubularnom sekrecijom
2.2.4.5. Nema ukrižene reak.s ℗
2.2.5. Karbapenemi
2.2.5.1. Zajednička karbapenem jezgra
2.2.5.2. Najšireg spektra, većina G + i - bak.
2.2.5.3.
2.2.5.3.1. Nema ukrižene reak.s ℗ i ©
2.2.5.3.2. U kombin.s cilastatinom - Inhib.razgr.imipenema u bubr. - za uroinf.
2.2.5.3.3. Iv., biotransf.u bubrezima pod utj.dehidropeptidaze I i izlučuju urinom, glom.filtracijom
2.2.5.3.4. Moguća ukrižene preosjetljivost s dr.β lakt.
2.2.5.4.
2.2.5.4.1. Sličan, ulazi u CNS
2.3. Aminoglikozidni antibiotici
2.3.1. Sadrže STREPTAMIN ili srodnu aminsku bazu glikozidno vezanu na specif.šećere
2.3.1.1. Streptoza, glukozamin, neozamin, riboza
2.3.1.2. New Node
2.3.2. Slična antibakt.aktivnost prema G-
2.3.3. Stabilni u prob.sust.,ali se ne apsorb.> samo parenteralno
2.3.4. 1.iz gljivica Streptomyces griseus = streptomicin
2.3.4.1. Spektinomicin - kem.razlicit, djelovanjem sličan
2.3.5. NE apsorb.per os, nakon parenteralne (im., iv.) dobro se raspodjeljuje
2.3.5.1. Ne ulazi u CNS,može primjenit i intratekalno
2.3.5.2. Za prot.se veze vrlo malo i ne podliježe biotransf.
2.3.5.3. Izlučuju urinom, glomer.filtracijom
2.3.5.4. Pri dugoj primjeni nagomilava se u unutraš. Uhu i bubregu
2.3.6. Baktericidi, vežu se za 30S-podjedinicu bakt.ribosoma - ireverz.inhib.sintezu prot.
2.3.6.1. Na njih se brzo razvija rezist.
2.3.7. Spektar - većina aerob.G- i neke G+
2.3.7.1. stafilokoki otporni na meticilin ili streptokoki
2.3.7.2. Djelotvoran prot.M.tuberculosis
2.3.8.
2.3.9.
2.3.9.1. GENTAMICIN (garamicin)
2.3.9.1.1. Najdjelotvorniji, za teške zaraze G- bacilima, septikemiju i sepsu
2.3.9.1.2. Kod streptokok.endokarditisa u komb.s benzilpenicilinom, a kod stafilokoka otpornih na meticilin s vankomicinom
2.3.9.2.
2.3.9.2.1. Najširi spektar, u rezervi za uzroc.rezistentne na gentamicin
2.3.9.3.
2.3.9.3.1. toxicni, samo lok.za inf.oka i vanjskog sluha
2.3.9.4.
2.3.9.4.1. manje se rabi zbog razv. rezistencije i nepož.učinaka kao antuberkulotik 2.izbora
2.3.9.4.2. Kod tularemije i kuge
2.3.9.4.3. Djelotvoran pri svim G-
2.3.9.5.
2.3.9.5.1. U liječ.gonoreje kod alerg.na ℗
2.3.10.
2.3.10.1. ⚠️OTOTOKSIČNOST
2.3.10.1.1. Gubitak sluha - oštećenje kohlearnog živca
2.3.10.1.2. Vestibularni porem.(vrtoglavica, prelazi u ataksiju) zbog ošt.gang.st.vestibularnog živ.
2.3.10.1.3. Ugroženi stariji, s prije ošt.statoakustikusom (prije primjene aminogl.ispitat statoakustikus) i oni koji uzimaju i dr.pot.ototoksične lijekove
2.3.10.1.4. GENTAMICIN i streptomicin prim.zahvacaju vest.funkciine
2.3.10.1.5. AMIKACIN, kanamicin i neomicin prim.audiotoksicni
2.3.10.1.6. Reverzibilnomsamo ako se rano otkrije i prekine th.
2.3.10.1.7. 1.znakovi: zujanje u ušima, glavobolja, vrtoglavica/mučnina pri promjeni položaja
2.3.10.2. ⚠️Nefrotoksicnost
2.3.10.2.1. Mogu oštetiti bubr.tubule, 2-10%
2.3.10.2.2. Između 4.i 7.dana th
2.3.10.2.3. 1.znakovi : umjerena proteniurija i oligurija
2.3.10.3. Neuromuskularna blokada
2.3.10.3.1. Rijetko; sa slabosti miš.i event.paralizom disanja, inhibicijom ulaska u st.Ca za oslobođenje acetilkolina
2.3.10.3.2. Najčešće u bol.koji su primali miš.relaksatore tokom opće anestezije (sukcinilkolin i tubokurarin), te onih s miastenijom gravis
2.3.10.3.3. Antidot je neostigmin
2.3.10.3.4. Alergijske reak.rijetke, najčešće kožne
2.3.11. Nefrotoksicnost, ototoksicnost i neurotoksicnost povećava paralel.upotreba: furosemida, metoksiflurana, polimiksina B, vankomicina, cisplatina, cefalosporina, amfotericina, i dr.aminogl.
2.3.11.1. Kem.i farm,srodni, stabil., osnova derivat naftacena karboksamida, policiklickoga spoja od 4 benzenova prstena
2.4. Tetraciklini
2.4.1. Zlatno-žuti prašci, teško topivi u vodi
2.4.2. Amfoterni > s kis.i luž.= soli lako topive u vodi
2.4.3. Polusint.-doksiciklin
2.4.4. Apsorb,nakon peror.iz želudca (bolje na prazan)i dvanaesnika
2.4.4.1. Max.konc.nakon 2-3h, vrijeme polueliminacije 22-24h
2.4.4.2. Vezani za 30-90% prot.plazme
2.4.4.3. Dobro se raspodjeljuju, u CNS ulaze malo
2.4.4.4. Plancentna barijera
2.4.4.5. Nakupljaju u retikuloendotelnim st.jetre, slezene i košt.srži, te kosti, dentinu i caklini z.u razvoju
2.4.4.6.
2.4.4.7. Hrana, napose s mnogo Ca, preparati željeza ili antacidi, smanjuju apsorb.zbog stvaranja netopivih KELATA
2.4.5. Bakteriostatici -reverz.inh.prot.sintezu vežući se za 30-S i 50-S podjedinice ribosoma
2.4.6. Širok
2.4.6.1. Većina G+
2.4.6.1.1. Bacil antraksa, aktinomicete, klostridije i listerije
2.4.6.2. mnoge G-
2.4.6.2.1. v.cholere
2.4.6.3. I pri zarazama riketsijama, klamidijama, mikoplazmom, nokardijom i spirohetama
2.4.6.4. Ne djeluju na gljivice i vir.
2.4.6.5. Rezistencija se razvija sporo i ukrižena je za sve tetracikline
2.4.6.6.