1. Hipermedija
1.1. Multimedija
1.1.1. Digitalna multimedija
1.1.1.1. Statički tipovi
1.1.1.1.1. Tekst
1.1.1.1.2. Slika
1.1.1.2. Vremenski orijentirani tipovi
1.1.1.2.1. Zvuk
1.1.1.2.2. Video
1.1.1.2.3. Animacija
1.2. Interaktivna multimedija
1.2.1. Interaktivnost
1.2.1.1. Razine
1.2.1.1.1. Kontrola korisnika
1.2.1.1.2. Povratne informacije programa
1.2.1.1.3. Kreiranje novih iskustva
1.2.1.2. Navigacija
1.2.2. Hipermreža
1.2.2.1. Elementi
1.2.2.1.1. Čvorovi
1.2.2.1.2. Veze
1.2.2.2. Nedostaci
1.2.2.2.1. Korisnikova interpretacija
1.2.2.2.2. Izgubljenost u hiperprostoru
1.2.2.2.3. Stvaranje i održavanje
1.3. Hipertekst
1.3.1. Hiperveze
1.4. Vrste hipermedija
1.4.1. Globalna / mrežna
1.4.1.1. World Wide Web
1.4.1.2. Prednosti
1.4.1.2.1. Nije potrebna fizička distribucija
1.4.1.2.2. Lako ažuriranje
1.4.1.2.3. Globalni pristup
1.4.1.2.4. Besplatni pristup informaciji
1.4.1.2.5. Moguća komunikacija
1.4.2. Neumrežena
1.4.2.1. CD & DVD
1.4.2.2. USB / Disk
1.4.2.3. Prednosti
1.4.2.3.1. Brže i ugodnije pregledavanje
1.4.2.3.2. Veća brzina prijenosa
1.4.2.3.3. Kvalitetnija grafika
1.5. Povijest
1.5.1. Prije računala
1.5.1.1. Novine
1.5.1.2. Pokretne slike (1830-te)
1.5.1.3. Prva kino projekcija (1895)
1.5.1.4. Film sa sinkroniziranim zvukom (1929)
1.5.1.5. Radio (kraj 19. st.)
1.5.1.6. Televizija (20. st.)
1.5.2. Poslije računala
1.5.2.1. Hipertekst (60-ih)
1.5.2.2. WIMP (1984)
1.5.2.3. Microsoft Windows (1985)
1.5.2.4. World Wide Web (1989)
1.5.2.5. MPEG-1 (1991)
1.5.2.6. JPEG (1992)
1.5.2.7. Java (1995)
1.5.2.8. DVD (1996)
2. Tekst
2.1. Ugradnja teskta u računalo
2.1.1. Ručno upisivanje teksta
2.1.1.1. običan tekst
2.1.1.2. HTML teskt
2.1.1.2.1. vidljive oznake
2.1.1.2.2. skriveni kontrolni kodovi
2.1.2. Strojna ugradnja teskta
2.1.2.1. OCR programi
2.1.2.1.1. OmniPage
2.1.2.1.2. TypeReader
2.1.2.1.3. ABBYY FineReader
2.1.2.1.4. SimpleOCR
2.1.2.1.5. Microsoft Office Document Imaging (MODI)
2.2. Kodiranje znakova
2.2.1. Kodni sustavi
2.2.1.1. službeni standardi
2.2.1.1.1. ASCII kôd
2.2.1.1.2. ISO 8859 standardi
2.2.1.1.3. Unicode
2.2.1.2. neslužbeni standardi
2.2.1.2.1. Windows CP-1250 standard
2.2.1.2.2. Mac OS Roman
2.3. Fontovi
2.3.1. Oblik (Typeface)
2.3.2. Stilovi
2.3.2.1. bold
2.3.2.2. italic
2.3.2.3. underline
2.3.3. TrueType/OpenType
2.3.4. Veličina
2.3.4.1. proporcionalna
2.3.4.2. neproporcionalna
2.3.5. Serifni fontovi
2.3.5.1. Times New Roman
2.3.5.2. Bookman Old Style
2.3.5.3. Garamond
2.3.6. Neserifni fontovi
2.3.6.1. Arial
2.3.6.2. Verdana
2.3.6.3. Tahoma
2.3.7. Odabir boje fontova
2.3.7.1. Simbolika boja
2.4. Hipertekst i hipermediji
2.4.1. Hiperveze (hot word, hyperlink)
2.4.2. Struktura hipermedija
2.4.2.1. Linearna struktura
2.4.2.2. Princip središnje strane
2.4.2.3. Mreža ili kompozitna organizacija
2.4.2.4. Hijerarhijska organizacija
2.5. Dizajniranje s tekstom
2.5.1. Hipermedijske prezentacije
2.5.2. Multimedijske prezentacije
2.6. Navigacija
2.6.1. izbornici
2.6.2. padajući popisi
2.6.3. toolbar
2.6.4. paneli
2.6.5. tabovi
2.6.6. breadcrumb
2.6.7. mape web sjedišta ili prezentacije
2.6.8. tražilice
2.6.9. Temelji dobre navigacije
2.6.9.1. Jasnoća
2.6.9.1.1. Navigacija treba izgledati kao navigacija
2.6.9.1.2. Hiperveze treba označiti jasno I kratko
2.6.9.1.3. Simbole treba koristiti s oprezom
2.6.9.2. Dosljednost
2.6.9.3. Učinkovitost
3. Grafika
3.1. Bitmape (Rasterska grafika)
3.1.1. najstariji prikaz slike
3.1.2. najpopularniji prikaz slike
3.1.3. raster
3.1.3.1. načinjeno od više elemenata u nekom vidljivom dvodimenzionalnom sustavu
3.1.4. opis pomoću piksela
3.1.4.1. PIXEL – picture element
3.1.4.2. nose informacije o boji koju reproduciraju
3.1.5. digitalizator
3.1.5.1. skener/digitalni fotoaparat
3.1.5.2. pretvara sliku u bitmapu
3.1.6. elementi
3.1.6.1. dubina slike
3.1.6.1.1. Broj bitova koji se koriste za opis slike
3.1.6.1.2. Piksel izražen kao određena količina R ,G i B boje
3.1.6.1.3. Palete
3.1.6.1.4. Monokromatske (crno/bijele) slike
3.1.6.1.5. Slika u tonovima sive
3.1.6.1.6. Slika u 8-bitnoj boji
3.1.6.1.7. Slika u 24-bitnoj boji
3.1.6.2. rezolucija
3.1.6.2.1. Veličina koja označava broj piksela
3.1.6.2.2. dimenzija matrice NxM
3.1.6.2.3. Fizička veličina ovisi o gustoći piksela
3.1.6.2.4. Pikselizacija
3.1.6.2.5. Smanjenje dimenzija --> gubitak kvalitete
3.1.6.2.6. važno na kojem će se mediju prikazivati
3.2. Kompresija
3.2.1. proces kodiranja koji reducira broj bitova potreban za prikaz podataka
3.2.1.1. spremanje u formatu koji zauzima manje mjesta
3.2.2. omjer kompresije = B0/B1
3.2.2.1. B0 broj bitova prije
3.2.2.2. B1 broj bitova poslije
3.2.2.3. što je omjer veći --> bolji je algoritam kodiranja
3.2.3. nepomične slike
3.2.4. kod uspoređivanja različitih tehnika i metoda promatraju se:
3.2.4.1. stupanj kompresije
3.2.4.2. kvaliteta slike
3.2.4.3. brzina (de)komprimiranja zapisa
3.2.5. načelo redundantnosti
3.2.5.1. obrada osnovnih skupova podataka koji se pojavljuju kao višak i time opterećuju zapis
3.2.5.1.1. redundancija položaja
3.2.5.1.2. redundancija vremena
3.2.6. komprimiranje s gubicima
3.2.6.1. algoritmi koriste nesavršenost vida
3.2.6.2. gubici su neprimjetni
3.2.7. komprimiranje bez gubitaka
3.2.7.1. osniva se na statičkim karakteristikama slike
3.3. Formati datoteka sa slikama
3.3.1. podijele
3.3.1.1. formati za vektorsku grafiku
3.3.1.2. ovisno o platformi (programu)
3.3.1.3. formati za bitmape
3.3.1.3.1. podijela
3.3.1.3.2. Windows Bitmap (BMP)
3.3.1.3.3. Adobe Photoshop (PSD)
3.3.1.3.4. Tagged Image File Format (TIFF)
3.3.1.3.5. Graphics Interchange Format (GIF)
3.3.1.3.6. Joint Photographic Experts Group (JPEG)
3.3.1.3.7. Portable Network Graphic (PNG)
3.3.1.4. formati vektorske grafike
3.3.1.4.1. najviše ovise o programu u kojem je datoteka napravljena
3.3.1.4.2. trodimenzionalna grafika, različiti nacrti, sheme...
3.3.1.4.3. većinom međusobno kompatibilni
3.3.1.4.4. Windows Metafile (WMF)
3.3.1.4.5. Encapsulated PostScript EPS
3.3.1.4.6. Scalable Vector Graphics (SVG)
3.4. Grafika za Web
3.4.1. slike se prethodno komprimiraju
3.4.1.1. lakše prenošenje
3.4.2. Web boje
3.4.2.1. RGB trojka
3.4.2.1.1. heksadecimalni oblik
3.4.2.2. prema nazivima
3.4.2.2.1. HTML 4.01 definira 16 imenovanih boja
3.4.2.2.2. CSS specifikacija još 140 više
3.4.2.3. sigurne Web boje
3.4.2.3.1. 6x6x6 kolorna kocka
3.4.2.3.2. ne uzrokuju dithering
3.4.2.3.3. prikazuju se identični na različitim OS
3.4.2.3.4. neke su imenovane
3.4.2.3.5. preporuka za korištenje web sigurnih boja zastarjela
3.4.3. Optimizacija grafike za Web
3.4.3.1. kompresija
3.4.3.2. smanjivanje dimenzije
3.4.3.3. smanjivanje rezolucije
3.4.3.4. smanjivanje broja boja
3.4.4. Preporuke
3.4.4.1. datoteku je bitno učiniti što manjom
3.4.4.2. obično je korisno isključiti plavi okvir oko slika s hipervezom
3.4.4.3. trebalo bi za svaku sliku navesti alternativni tekst
3.4.4.4. preporučljivo je kombiniranje pozadinske slike i boje
3.4.4.5. ne treba pretjerivati s brojem boja na stranici
3.4.4.6. ako se promijeni jedna uobičajena boja, trebalo bi promijeniti sve
3.5. Vektorska grafika
3.5.1. kreiranje vektorske grafike
3.5.1.1. pomoću programa za crtanje vektorske grafike
3.5.1.2. posebnih CAD programa
3.5.1.3. programa za 3D animaciju
3.5.2. vektorski objekti
3.5.2.1. spoj jedne ili više linija
3.5.2.2. npr. kvadrat (RECT 0,0,200,200)
3.5.2.3. Bezierove krivulje
3.5.2.3.1. def se pomoću skupa točaka, potebne početna i krajnja točka, dodaje se poligon koji povezuju susjedne nadzorne točke
3.5.2.3.2. kubična Bezierova krivulja
3.5.2.3.3. putanje
3.5.2.3.4. potezi
3.5.2.4. crtanje jednostavnijih objekata
3.5.2.4.1. crte
3.5.2.4.2. pravokutnici
3.5.2.4.3. poligoni
3.5.2.4.4. kruznice
3.5.2.4.5. kvadrat
3.5.2.5. matematičke jednadžbe iz analitičke geometrije se koriste se prikaz oblika
3.5.2.5.1. jednadžba pravca kroz dvije točke
3.5.2.5.2. elipsa
3.5.2.5.3. kružnica
3.5.2.6. elementi
3.5.2.6.1. duljina
3.5.2.6.2. smjer
3.5.2.6.3. boja ruba
3.5.2.6.4. boja ispune
3.5.3. osnovni formati
3.5.3.1. SWF
3.5.3.2. SVG
3.6. Slike
4. WWW
4.1. povijest
4.1.1. singularni pristup off-line multimediji (80-ih godina)
4.1.2. Tom Berners-Lee iz CERN-a
4.1.3. Marc Andersen razvija Mosaic (1993.)
4.1.4. 1994. osnivanje Netscape Communications
4.1.5. 1994. osnivanje W3c-a
4.1.6. 1995. razvijen Internet Explorer 1.0
4.1.7. 1997. HTML 4
4.1.8. 1998. CSS
4.1.9. 2002. razvoj Weba 2.0
4.1.10. 2012. HTML5
4.2. HTML (HyperText Markup Language)
4.2.1. nedostaci
4.2.1.1. fiksan skup oznaka
4.2.1.2. nema informacija o značenju sadržaja
4.2.1.3. ne može reprezentirati hijerarhiju podataka
4.2.1.4. opterećenje mreže
4.2.2. verzije
4.2.2.1. HTML (1990.)
4.2.2.2. HTML 4.01 (1999.)
4.2.2.2.1. osnovni elementi
4.2.2.3. HTML 5 (2012.)
4.2.2.3.1. najznačajnije novine
4.2.3. HTML dokumenti
4.2.3.1. ASCII tekstualne datoteke
4.2.3.2. .html ili .htm
4.2.4. HTML oznake
4.2.4.1. za formatiranje dijelova dokumenta
4.2.4.2. početne oznake <i>
4.2.4.3. završne oznake </i>
4.2.5. podskup SGML-a
4.3. URL (Uniform Resource Locator)
4.3.1. osnovni dijelovi
4.3.1.1. ime protokola
4.3.1.2. DNS ime Internet računala
4.3.1.3. ime datoteke i direktorija
4.4. XML (Extensible Markup Language)
4.4.1. kreiranje vlastitih oznaka
4.4.2. meta-jezik
4.4.3. jezik za opis podataka
4.4.4. podskup SGML jezika
4.4.5. struktura stabla
4.4.6. koristi za:
4.4.6.1. izdvajanje podataka iz HTML dokumenata
4.4.6.2. prijenos podataka
4.4.6.3. dijeljenje podataka
4.4.6.4. povećavanje dostupnosti podataka
4.4.6.5. stvaranje novih jezika za označavanje
4.4.7. vrste dokumenata
4.4.7.1. dobro formatiran XML
4.4.7.1.1. barem jedan element
4.4.7.1.2. glavni (root) element
4.4.7.1.3. ugniježdeni elementi
4.4.7.2. valjani dokument
4.4.7.2.1. dobro formatiran
4.4.7.2.2. DTD (Document Type Definition)
4.5. XHTML (EXtensible HyperText Markup Language)
4.5.1. "čišća" verzija HTML-a
4.5.2. elementi HTML-a 4.01
4.5.3. sintaksa XML-a
4.5.4. karakteristike
4.5.4.1. pravilno ugniježđeni
4.5.4.2. zatvoreni završnom oznakom
4.5.4.3. mala slova
4.5.4.4. jedan korijenski element
4.5.5. DTD
4.5.5.1. strogi DTD
4.5.5.2. prijelazni DTD
4.5.5.3. DTD za okvire
4.6. SMIL (Synchronized Multimedia Integration Language)
4.6.1. pisan u XML-u
4.6.2. multimedijske prezentacije
4.6.3. sinkronizirani multimedijski elementi
4.6.4. modularan pristup
4.7. HTTP (HyperText Transfer Protocol)
4.7.1. ASCII protokol
4.7.2. ugrađene metode za zahtijev klijenta
4.7.2.1. GET
4.7.2.2. HEAD
4.7.2.3. PUT
4.7.2.4. POST
4.7.2.5. DELETE
4.7.2.6. LINK, UNLINK
4.7.3. request/response paradigma