Mere za održivost zdravstvenog sistema

1. Otpad

1.1. 1.1. Prelazak sa medicinskih uređaja za jednokratnu upotrebu na medicinske uređaje za višekratnu upotrebu Lakši za implementaciju/proizvodi možda već postoje: specifični alati za hirurge, sterilne krpe, sterilni skafanderi i električna ćebad. Teže za implementaciju jer proizvodi možda ne postoje: rukavice, medicinske maske za lice. Moraju se savladati izazovi u vezi sa procesom sterilizacije. Srednjoročno/dugoročno

1.2. 1.2. Smanjite otpad od rukavica za jednokratnu upotrebu kroz edukaciju osoblja o situacijama kada su rukavice neophodne a kada ne. Obezbedite dezinfekciono sredstvo za ruke i mogućnost pranja ruku u svakoj bolničkoj sobi. Srednjoročno/dugoročno

1.3. 1.3. Pravilno implementirajte razdvajanje otpada tako što ćete obezbediti različite kontejnere i edukovati osoblje o tome kako pravilno razdvajati otpad. Uverite se da je obezbeđena logistika. Obezbedite reciklažu. Srednjoročno

1.4. 1.4. Implementirajte upotrebu autokalava i ponovnu upotrebu metalnih medicinskih sredstava (na primer, sterilni materijal za rane koji se koristi u bolničkim odeljenjima). Srednjoročno/dugoročno

1.5. 1.5. Podesite štampač da štampa sa obe strane, koristite samo reciklirani papir. Kratkoročno

1.6. 1.6. Pređite sa papirne dokumentacije na elektronsku dokumentaciju. Srednjoročno/dugoročno

1.7. Zdravstvene prednosti: Indirektni uticaj kroz smanjene emisije u vazduh/vodu iz proizvodnje; direktan uticaj na zdravstveni sektor kroz smanjenje troškova; smanjeni direktni uticaji na zagađenje vazduha, vode i zemljišta i emisije GHG, smanjeni uticaji zagađenja vode i zemljišta.

2. Nabavka

2.1. 2.1. Uspostavljanje smernica za održivu nabavku Nabavka robe samo od proizvođača koji se pridržavaju ovih smernica (kriterijumi mogu biti klimatska neutralnost, principi cirkularne ekonomije itd). Srednjoročno/dugoročno

2.2. 2.2. Može biti korisnije da se neki medicinski uređaji iznajmljuje radi korišćenju: umesto kupovine medicinskih uređaja, procenite da li ih kompanije već obezbeđuju i na cirkularni način rešavaju probleme u održavanju, na primer u slučaju lomljenja mašina. Srednjoročno/dugoročno

3. Objekti

3.1. 3.1. Investiranje u održive zgrade sa odgovarajućom izolacijom. Dugoročno

3.2. 3.2. Investiranje u solarne panele. Dugoročno

3.3. 3.3. Investiranje u zelene spoljašnje prostore. Dugoročno

3.4. Uticaj na zdravlje: Bolji kvalitet vazduha u unutrašnjim prostorima i korišćenje netoksičnih materijala.

4. Anestetici u vidu gasova

4.1. 4.1. Po mogućnosti, koristite manje anestetičkih gasova i odlučite se za različite tipove anestezije (npr. intravenska anestezija, spinalni blokovi) ili smanjite protok svežeg gasa, kada je to moguće. Kratkoročno

4.2. 4.2. Zabrana anestetičkih gasova sa najgorim efektom gasova staklene bašte. Kratkoročno

4.3. 4.3. Implementacija strategija reciklaže za anestetičke gasove. Srednjoročno/dugoročno

5. Potrošnja energije

5.1. 5.1. Prelazak na obnovljivu energiju. (Prednosti za javno zdravlje: Manje zagađenja vazduha od sagorevanja fosilnih goriva – smanjena smrtnost i morbiditet) Kratkoročno

5.2. 5.2. Poboljšanje energetske efikasnosti putem:

5.2.1. 5.2.1. Ventilacija: smanjenje potrošnje struje ako je to izvodljivo, optimizovanje upotrebu ugradnjom detektora prisustva u operacionim salama. Srednjoročno

5.2.2. 5.2.2. Hlađenje: ugradnja vrata sa automatskim zatvaranjem. Srednjoročno/dugoročno

5.2.3. 5.2.3. Grejanje: Povećajte osnovnu temperaturu ako je to izvodljivo. Koristite pumpe za grejanje visoke efikasnosti. Obezbedite dobru izolaciju. Srednjoročno/dugoročno

5.2.4. 5.2.4. Osvetljenje: Pređite na LED sijalice, ugradite detektore prisustva. Kratkoročno/srednjoročno

5.3. ZdravstvenE prednosti: Indirektni uticaj kroz smanjenje prisustva zagađivača i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

6. Transport

6.1. 6.1. Optimizacija zakazanih termina, tako da pacijent ređe dolazi u bolnicu kao u primeru: pacijent dolazi jednom kod anesteziologa i hirurga. Srednjoročno

6.2. 6.2. Implementacija digitalnih preopterativnih konsultacija. Srednjoročno

6.3. 6.3. Ponuda lizinga bicikala za zaposlene. Kratkoročno/srednjoročno

6.3.1. Zdravstvene prednosti: Poboljšanje zdravlja zaposlenih kroz veću fizičku aktivnost

6.4. 6.4. Prelazak za električna vozila u bolničkom voznom parku. Srednjoročno/dugoročno

6.5. 6.5. Nuđenje zaposlenima karti za javni prevoz. Poboljšavanje pristupačnosti autobusa i voza kroz saradnju sa opštinom. Kratkoročno/srednjoročno

6.6. Zdravstvene prednosti: Indirektni uticaj kroz smanjenje prisustva zagađivača i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

7. Hrana

7.1. 7.1. Korišćenje lokalnih proizvoda radi smanjenja emisija pri transportu. Kratkoročno/srednjoročno

7.2. 7.2. Korišćenje biljne hranu i smanjenje količine mesa i proizvoda životinjskog porekla. Kratkoročno

7.2.1. Zdravstvene prednosti: Manje kardio-vaskularnih oboljenja.

7.3. 7.3. Korišćenje digitalnih alata za informisanje o načinu ishrane pacijenta pre distribuiranja hrane da bi se izbeglo njeno bacanje. Srednjoročno

7.4. 7.4. Uvođenje višekratnih pakovanja za hranu i napitke za poneti. Kratkoročno

8. Opšte

8.1. Emphasizing prevention medicine to avoid disease and, subsequently, diagnostic and treatment needs. Implementing strategies to keep staff healthy, for example by providing sport courses, counselling and reward for smoking cessation. On a policy level this would mean shifting health investments into prevention medicine. Long-term

8.1.1. Zdravstvene prednosti: Manji mortalitet i manje oboljenja.

8.2. 8.2. Smanjenje broja nepotrebnih medicinskih intervencija. Implementacija jasnih smernica za dijagnostiku i lečenja u bolnici i obrazovne mere za lekare i studente medicine o tome kako da izbegnu nepotrebnu dijagnostiku i intervencije. Dugoročno

8.2.1. Zdravstvene prednosti: Manje zdravstvenih komplikacija od nepotrebne dijagnostike i intervencija.

8.3. 8.3. Investiranje u digitalizaciju: Digitalne konsultacije i digitalni zdravstveni kartoni mogu da se uštede ljudskih resurs, da sve informacije budu lako dostupne i da se tako izbegne ponavljanje istih postupaka i/ili gomilanje materijala.

8.4. 8.4. Investiranje u istraživanja: Oblast medicine predstavlja sam početak procene ugljeničnog otiska. Mnoge stvari su još uvek nepoznate. Na primer, koji lekovi imaju održiviji lanac snabdevanja? Zajedno sa inženjerima za održivost procenjujemo najodrživije opcije u zdravstvu. Na primeru lekova, formiramo bazu podataka da bismo dali smernice odeljenju za nabavke. Da li postoje načini za implementaciju cirkularne ekonomije u bolnici, na primer, odvajanjem plastike direktno u bolnici ILI i angažovanjem proizvodnih kompanija?

8.5. Involving the health care workforce: They know best what the everyday life looks like and they are the ones who need to implement the changes. They need to be involved directly from the beginning. Awareness, education and motivation are very important.

8.5.1. Zdravstvene prednosti: Zdravo radno okruženje sa dobrim timskim duhom može biti povoljno uticati na mentalno zdravlje zaposlenih.