1. PODJELA UHLJIKOHIDRATA
1.1. Temelj svih ugljikohidrata su jedinice Å”eÄera. Ovisno o njihovu broju i koliko zamrÅ”eno su povezane, te jedinice odreÄuju jesu li ugljikohidrati jednostavni (Å”eÄer) ili složeni (Å”krob i vlakna).
1.1.1. JEDNOSTAVNI UGLJIKOHIDRATI se sastoje od jedne ili dviju jedinica Å”eÄera. Oni se nalaze u mlijeku, voÄu i nekom povrÄu. MeÄutim, najÄeÅ”Äi izvor ugljikohidrata u prehrani veÄine ljudi su dodani Å”eÄer i preraÄena hrana. Å eÄer kojeg svakodnevno koristimo Äisti je oblik jednostavnog ugljikohidrata.
1.1.2. SLOŽENI UGLJIKOHIDRATI, Å”krob i vlakna, sastoje se od kombiniranih lanaca jedinica Å”eÄera. Za razliku od jednostavnih ugljikohidrata, u razgradnji Å”kroba treba viÅ”e stupnjeva kemijskog procesa. Vlakna su toliko složena da se i ne razgraÄuju. Složeni ugljikohidrati se mogu naÄi u žitaricama ili hrani koja se sastoji od žitarica, kao npr. kruh, žitne pahuljice i tjestenina. Krumpir i neko drugo povrÄe kao npr. kukuruz bogati su Å”krobom.
1.2. į“į“į“ É“į“ź±į“į“į“ É“ÉŖ
1.2.1. monosaharidi
1.2.1.1. Glukoza(CāHāāOā)
1.2.1.2. Fruktoza(CāHāāOā)
1.2.2. Disaharidi
1.2.2.1. Saharoza(CāāHāāOāā)
1.2.2.2. Laktoza(CāāHāāOāā)
1.3. ź±Źį“Žį“É“ÉŖ
1.3.1. Polisaharidi
1.3.1.1. Å krob((CāH10O5)n)
1.3.1.2. Celuloza((CāH10O5)n)
1.3.1.3. Glikogen((CāH10O5)n)
2. -velike bioloŔke ili makromolekule sastavljene od ugljikovih(C), vodikovih(H) i kisikovih(O) atoma
3. UGLJIKOHIDRATI U PREHRANI
3.1. VeÄina hrane koju jedemo sadrži ugljikohidrate. Na primjer, voÄe sadrži ugljikohidrate fruktozu i glukozu, ugljikohidrat u mlijeÄnim proizvodima je laktoza, dok krumpir i mahunarke sadrže Å”krob itd. Ugljikohidrati iz hrane se u tijelu probavljaju na jednostavne Å”eÄere. Oni u tijelu cirkuliraju krvlju, a svaka stanica tijela ih koristi za dobivanje energije. Mozak i crvene krvne stanice koriste jedan od ovih jednostavnih Å”eÄera (glukoza) kao glavni izvor energije. To je jedan od razloga zaÅ”to djeca trebaju viÅ”e ugljikohidrata od odraslih, da bolje uÄe, budu budniji i aktivni tijekom dana, jer im treba viÅ”e energije za rast i razvoj. Osnovna uloga ugljikohidrata (tj. Å”eÄera i Å”kroba) je da osigura energiju svakoj tjelesnoj stanici.
3.1.1. Å TETNI UGLJIKOHIDRATI
3.1.1.1. Rafinirani ugljikohidrati, kao Å”to su oni iz bijeloga kruha, keksa i Äipsa, imaju potpuno suprotno djelovanje od složenih, nerafiniranih ugljikohidrata. Nakon Å”to ih pojedete, raste vam razina Å”eÄera u krvi, a odgovor na to jest vrtoglav porast razine inzulina. Usto, bakterije iz probavnog sustava luÄe tvari Å”to uzrokuju upalu.
3.1.2. KORISNI UGLJIKOHIDRATI
3.1.2.1. Složeni ugljikohidrati, kojih ima u Å”krobastom povrÄu i cjelovitim žitaricama, povezuju se sa zdravijom tjelesnom težinom i manjim rizikom obolijevanja od dijabetesa tipa 2 i srÄanih bolesti. Organizmu je teÅ”ko razgraditi složene ugljikohidrate, i to je dobra stvar. Ti se ugljikohidrati sporo probavljaju te je, kao posljedica toga, sporija i apsorpcija Å”eÄera u krvotok. Porast razine Å”eÄera u krvi i inzulina dovoljno je umjeren da se ne dosegnu razine povezane s pohranjivanjem sala. Usto, usreÄuju se i dobre bakterije u probavnom sustavu.
3.2. UGLJIKOHIDRATI SE NALAZE U: žitaricama i proizvodima od žitarica, povrÄu, voÄu, mlijeÄnim proizvodima,
4. UGLIKOHIDRATI SADRŽE:ugljik, kisik, vodik
5. MOGU SADRŽAVATI i sumpor
6. Ugljikohidrati izvrŔavaju mnoge uloge u živim organizmima.
6.1. Saharidi i njihovi derivati ukljuÄuju mnogo ostalih važnih biomolekula koje igraju kljuÄne uloge u imunosnom sustavu, fertilizaciji, spreÄavanju patogeneze, zgruÅ”avanju krvi i razvoju.
6.2. -polisaharidi služe kao spremiŔta energije
6.3. Ugljikohidrati pohranjeni kao glikogen u vaÅ”im miÅ”iÄima i jetri služe i kao gorivo za vježbanje visokim intenzitetom te trening izdržljivosti. Ako vam je fitness-režim intenzivan ā recimo, trenirate za maraton ā potrebno vam je dodatnih 40 do 60 g ugljikohidrata po satu vježbanja.
6.3.1. Ugljikohidrati su jedine hranjive tvari koje postoje iskljuÄivo zato da daju gorivo organizmu. Probavom se ugljikohidrati pretvaraju u glukozu. Bez glukoze opadaju razine kisika u krvi i energije, a raste rizik da Äe nam se mozak āzablokiratiā.