1. Školski načini poučavanja
1.1. Tradicionalni pristup
1.1.1. Model reprodukcije znanja
1.2. Suvremeni pristup
1.2.1. Model izgradnje znanja
2. Prilagodljiva hipermedija
2.1. Prilagodljivi hipermedijski sustav (AHS)
2.1.1. Model domene (domain model)
2.1.1.1. Što se uči?
2.1.2. Model korisnika ili studenta (user or student model)
2.1.2.1. Tko uči?
2.1.3. Model prilagodljivosti (adaptive model)
2.1.3.1. Kako uči?
3. E-obrazovanje (e-learning)
3.1. Vrste e-obrazovanja
3.1.1. Klasična nastava (face to face)
3.1.1.1. Word
3.1.2. Nastava uz pomoć ICT
3.1.2.1. PowerPoint
3.1.2.2. Multimedijski CD-ROM-ovi
3.1.2.3. Courseware
3.1.2.4. Programi za testiranje
3.1.2.5. E-mail
3.1.2.6. Forum
3.1.3. Hibridna ili mješovita nastava
3.1.3.1. Elementi
3.1.3.1.1. Videokonferencije
3.1.3.1.2. LMS (Learning Management Systems)
3.1.3.1.3. CBT/WBT (Computer/Web Based Training)
3.1.3.2. Pristupi
3.1.3.2.1. Slijedni model (program flow)
3.1.3.2.2. Modularni model (core-and-spoke)
3.1.4. Online obrazovanje
3.1.4.1. Elementi
3.1.4.1.1. Videokonferencije
3.1.4.1.2. Web sjedište
3.1.4.1.3. LMS
3.1.4.2. Prednosti
3.1.4.2.1. Vlastiti tempo
3.1.4.2.2. Odabir mjesta učenja
3.1.4.2.3. Dostupnost tema
3.1.4.2.4. Sudjelovanje u najkvalitetnijim programima
3.1.4.2.5. Odabiranje svog načina učenja
3.1.4.2.6. Praktičan rad sa različitim tehnologijama
3.1.4.2.7. Samostalno učenje
3.1.4.3. Nedostaci
3.1.4.3.1. Izostanak osobnog kontakta
3.1.4.3.2. Visok stupanj odustajanja
3.1.4.3.3. Potrebna tehnologija
3.1.4.4. Sudionici
3.1.4.4.1. Osobe koje kreiraju i rasprostiru materijale za učenje
3.1.4.4.2. Tutori (mentori, nastavnici)
3.1.4.4.3. Polaznici (učenici)
3.1.4.5. Kriterij za uspješnost
3.1.4.5.1. Polaznici
3.1.4.5.2. Sadržaj tečaja
3.1.4.5.3. Vizualna prezentacija sadržaja tečaja
3.1.4.5.4. Količina interaktivnosti
3.1.4.5.5. Tehnički uvjeti i alati potrebni za tečaj
3.1.4.5.6. Kvaliteta tečaja
3.1.4.6. Vrste učenja na daljinu
3.1.4.6.1. Dopisni tečajevi
3.1.4.6.2. Tečajevi preko radijskih ili TV programa
3.1.4.6.3. Telekonferencije i videokonferencije
3.1.4.6.4. Korištenje računala
3.1.4.6.5. Internet i WWW
3.2. Prednosti
3.2.1. Vremenska i prostorna fleksibilnost
3.2.2. Interakcija između studenta i nastavnika
3.2.3. Komunikacija
3.2.4. Grupni rad
3.2.5. Interaktivni sadržaji
3.3. Nedostaci
3.3.1. Odustajanje
3.3.2. Nedostatak kontakta u živo
3.3.3. Motivacija studenata
4. Modeli korištenja računala u obrazovanju
4.1. Metode poučavanja
4.1.1. Metode socijalne interakcije
4.1.2. Individualne metode poučavanja
4.2. Obrazovni softver (courseware)
4.3. Bitni elementi
4.3.1. Upoznati nastavnike s računalnom tehnologijom
4.3.2. Uvesti nove modele u obrazovanje
4.3.3. Razviti odgovarajuće materijale za učenje
4.4. Tri vrste znanja za uspješno poučavanje
4.4.1. Znanje iz domene koja se uči
4.4.2. Znanje iz područja metodologije učenja
4.4.3. Znanje o studentima
4.5. Klasična primjena računala u obrazovanju
4.5.1. Programirano učenje
4.5.2. Programi učenja na računalu
4.5.2.1. CAI (Computer-Aided Instruction)
4.5.2.2. CBT (Computer Based Training)
4.5.2.3. ITS (Intelligent Tutoring Systems)
4.5.2.3.1. Model domene
4.5.2.3.2. Pedagoški model
4.5.2.3.3. Model studenta
4.5.2.3.4. Korisničko sučelje
4.6. Projekti u Hrvatskoj
4.6.1. CARNet
4.6.2. HUSO
4.6.3. AAI@EduHr
4.6.4. Nacionalni CERT
4.6.5. e-Dnevnik
4.6.6. Postani student
4.6.7. E-upisi
4.6.8. e-Škole
4.6.9. Nacionalni portal za udaljeno učenje "Nikola Tesla"
4.6.10. e-Knjižnica
4.6.11. eLektire
5. Web 2.0
5.1. Karakteristike
5.1.1. Web kao platforma
5.1.2. Sudjelovanje korisnika
5.1.3. Interaktivnost
5.1.4. Komunikacija
5.1.5. Označavanje, ocjenjivanje i dijeljenje sadržaja
5.1.6. Društveno umrežavanje
5.1.7. Bogato grafičko sučelje
5.2. E-obrazovanje 2.0
5.2.1. Karakteristike
5.2.1.1. E-aktivnosti
5.2.1.2. Dvosmjerna komunikacija
5.2.1.3. Vremenska fleksibilnost
5.2.1.4. Neovisno o mjestu učenja
5.2.2. Aplikacije
5.2.2.1. Alati za razmjenu medija
5.2.2.1.1. Razmjena fotografija
5.2.2.1.2. Podcasting
5.2.2.1.3. Vlogging
5.2.2.2. Alati za komunikaciju
5.2.2.2.1. MySpace
5.2.2.2.2. FaceBook
5.2.2.2.3. Elgg
5.2.2.2.4. Edmodo
5.2.2.3. Alati za suradnju
5.2.2.3.1. Bubbl.us
5.2.2.3.2. NoteMesh
5.2.2.3.3. Wikispaces
5.2.2.3.4. Xwiki
5.2.2.3.5. Wiggio
5.2.2.3.6. Deekit
5.2.2.4. Alati za kreativno učenje
5.2.2.4.1. LetterPop
5.2.2.4.2. MindMeister
5.2.2.4.3. Socrative
5.2.2.4.4. Tagxedo
5.2.2.4.5. Storybird
5.2.2.4.6. Hstry
5.2.2.4.7. WeVideo
5.2.2.4.8. Canva
5.2.2.5. Alati za izradu materijala za učenje
5.2.2.5.1. Slidestory
5.2.2.5.2. SlideShare
5.2.2.5.3. Collaborize classroom
5.2.2.5.4. Edueto
5.2.2.6. Zamjena standardnih stolinih aplikacija
5.2.2.6.1. Zoho
5.2.2.6.2. Google Docs
5.2.2.6.3. Gliffy
5.2.2.6.4. Creately
5.2.2.6.5. Pixir
5.2.2.7. Sustavi za upravljanje učenjem (LMS)
5.2.2.7.1. Canvas
5.2.2.7.2. Learnhub
5.2.2.7.3. Haiku
5.2.2.8. Alati za društvene knjiške oznake
5.2.2.8.1. Del.icio.us
5.2.2.8.2. Ma.gnolia
5.2.3. RSS
5.2.4. Web operacijski sustavi
5.2.5. Suradničke e-aktivnosti
5.2.5.1. Karakteristike
5.2.5.1.1. Stvaranje dublje razine znanja
5.2.5.1.2. Promoviranje inicijative
5.2.5.1.3. Promoviranje kritičkog mišljenja
5.2.5.1.4. Dopuštanje učenicima da stvore zajednički cilj učenja
5.2.5.1.5. Uzimanje u obzir svih stilova učenja
5.2.5.1.6. Nadilaženje kulturnih razlika
5.2.5.2. Online zajednica
5.2.5.2.1. Ljudi
5.2.5.2.2. Zajednička nakana
5.2.5.2.3. Smjernice
5.2.5.2.4. Tehnologija
5.2.5.2.5. Suradničko učenje
5.2.5.2.6. Reflektivna praksa
5.2.5.3. Primjeri e-aktivnosti
5.2.5.3.1. Simulacije
5.2.5.3.2. Analiza slučaja
5.2.5.3.3. Projekti u malenim grupama
5.2.5.3.4. Weblog
5.2.5.3.5. WebQuest
5.2.5.3.6. Online diskusija
5.2.5.4. Elementi osmišljanja e-aktivnosti
5.2.5.4.1. Naziv
5.2.5.4.2. Cilj i ishodi učenja
5.2.5.4.3. Kratak opis aktivnosti
5.2.5.4.4. Potrebni materijali
5.2.5.4.5. Vrsta suradništva
5.2.5.4.6. Struktura aktivnosti
5.2.5.4.7. Aktivnosti sudionika i potrebno vrijeme
5.2.5.4.8. Način evaluacije