1. Polisaharidi
1.1. Građa
1.1.1. Prirodni polimeri
1.1.2. Složeni ugljikohidrati
1.1.3. Opća formula
1.1.3.1. (C6H10O5)n
1.2. Škrob
1.2.1. Svojstva
1.2.1.1. Čvrsta tvar
1.2.1.2. Bijele boje
1.2.1.3. Ne otapa se u gladnoj vodi
1.2.1.4. Bubri u vrućoj vodi
1.2.2. Građa
1.2.2.1. Dva polimerna lanca
1.2.2.1.1. Amiloza
1.2.2.1.2. Amilopektin
1.2.3. Dokazivanje
1.2.3.1. Lugolova otopina
1.2.3.1.1. Poprimi tamnoplavu boju
1.2.4. Prirodni izvori
1.2.4.1. Pričuvana je hrana biljkama
1.2.5. Uporaba
1.2.5.1. Dobivanje škrobnog ljepila
1.2.5.2. Dobivanje alkohola
1.2.5.3. Slatkiši
1.3. Celuloza
1.3.1. Građa
1.3.1.1. Veliki broj molekula glukoze povezanih u ravne lance
1.3.2. Svojstva
1.3.2.1. Nije topljiva u vodi
1.3.2.2. Ljudsko je tijelo ne može probaviti jer nema enzima
1.3.2.3. Najrašireniji polisaharid u prirodi
1.3.2.4. Otporna na blaže kemikalije
1.3.3. Prirodni izvori
1.3.3.1. Od nje je izgrađena stanična stjenka billjnih stanica
1.3.4. Upotreba
1.3.4.1. Za proizvodnju vate
1.3.4.2. Za proizvodnju papira
1.3.4.3. Za proizvodnju umjetne svile
1.3.5. Prirodni izvori
1.3.5.1. Rezervni polisaharid kod ljudi i životinja
1.3.5.2. Nalazi se u jetri i mišićima
1.4. Glikogen
1.4.1. Građa
1.4.1.1. Struktura slična škrobu, ali manja molekulska masa
2. Monosaharidi
2.1. Dokazivanje
2.1.1. Benedikt test
2.1.1.1. Otopina poprimi narančastu boju
2.1.2. Tollensova reakcija
2.1.2.1. Smeđi talog
2.1.3. Trommerov test
2.1.3.1. Crvenosmeđi talog
2.1.4. Fehlingov test
2.1.4.1. Crvenosmeđi talog
2.2. Glukoza
2.2.1. Prirodni izvori
2.2.1.1. Krv sisavaca, med, grožđe
2.2.2. Formula
2.2.2.1. C6H12O6
2.2.3. Svojstva
2.2.3.1. Razgrađuje se staničnim disanjem
2.2.3.2. Nastaje fotosintezom
2.2.3.3. Šesteročlani prsten
2.2.3.4. Talište=86°C
2.2.3.5. Topi se u vodi
2.2.3.6. Grožđani šećer
2.2.3.7. Reducieajuči šećer
2.3. Fruktoza
2.3.1. Prirodni izvori
2.3.1.1. Voće i med
2.3.2. Građa
2.3.2.1. Od C,H,O
2.3.2.2. Formula
2.3.2.2.1. C6H12O6
2.3.3. Svojstva
2.3.3.1. Topljiva u vodi
2.3.3.2. Voćni šećer
2.3.3.3. peteročlani prsten
2.3.3.4. Talište=95°C
2.3.3.5. Najsalđi šećer
2.3.3.6. Reducirajuči šećer
3. Disaharidi
3.1. Saharoza
3.1.1. Građa
3.1.1.1. Formula
3.1.1.1.1. C6H12O6+C6H12O6--->C12H22O11+H2O
3.1.1.2. Od dvije molekule monosaharida
3.1.2. Prirodni izvori
3.1.2.1. Šećerna repa
3.1.2.2. Šećerna trska
3.1.2.3. Javor
3.1.3. Svojstva
3.1.3.1. Podložna je hidrolizi
3.1.3.2. Dobro je topljiva u vodi
3.1.3.3. Zagrijavanjem se tali
3.1.3.3.1. Nastaje karamel
3.1.3.4. Ne daje pozitivan test na Trommerov i Fehlingov reagens
3.1.3.5. Obični bijeli šećer
3.1.4. Uporaba
3.1.4.1. Proizvodnja slatkiša
3.1.4.2. Proizvodnja slastica
3.1.4.3. Proizvodnja tamnih piva
3.2. Laktoza
3.2.1. Građa
3.2.1.1. Nastaje spajanjem glukoze i galaktoze
3.2.1.2. Formula
3.2.1.2.1. C12H22O11
3.2.2. Svojstva
3.2.2.1. Za hidrolizu je potreban enzim laktaza
3.2.2.1.1. Nedostatak laktaze uzrokuje probavne smetnje
3.2.2.2. Reducirajuči šećer
3.2.3. Prirodni izvori
3.2.3.1. Mlijeko
3.3. Maltoza
3.3.1. Građa
3.3.1.1. Nastaje spajanjem dvije molekule glukoze
3.3.1.2. Formula
3.3.1.2.1. C11H22O11
3.3.2. Svojstva
3.3.2.1. Reducirajuči šećer
3.3.3. Prirodni izvori
3.3.3.1. Stvara se kod proklijalog ječma u procesu razgradnje škroba
3.3.4. Uporaba
3.3.4.1. Proizvodnja piva
3.4. Umjetna sladila
3.4.1. Saharin
3.4.1.1. Ograničeno na 50mg dnevno
3.4.1.2. Dobiva se sintezom iz nafte
3.4.1.3. 300 puta slađi od šećera
3.4.2. Ciklamat
3.4.2.1. Oko 30 puta slađi od šećera
3.4.2.2. Legalan u samo 50 država
3.4.2.3. Sumnja se da izaziva rak mokračnog mjehura
3.4.3. Aspartam
3.4.3.1. Prirodna aminokiselinska veza
3.4.3.2. 200 puta slađi od šećera
3.4.3.3. Jedna od najopasnijih supstanci kojoj su ljudi ikad bili izloženi
3.4.4. Sukraloza
3.4.4.1. 600-1000 puta slađe od šećera
3.4.4.2. Dobiva se kloniranjem šećera
3.4.4.3. Ima brojan niz opasnih nuspojava
3.4.4.4. Koristi se u žvakama i proizvodima za pečenje
3.5. Prirodna sladila
3.5.1. Stevija
3.5.1.1. 300 puta slađa od šećera
3.5.1.2. Ne podiže razinu glukoze u krvi i pojačava podnošljivost glukoze.
3.5.2. Med, javorov sirup, melasa, šećer od trske ili rep