1. Imenovanje
1.1. 1.Izbrojimo ugljikove atome
1.2. 2.Imenujemo alkan s istim brojem ugljikovih atoma
1.3. 3.Imenu alkana dodamo nastvak -ska i riječ kiselina
1.4. Primjer
1.4.1. C5H11COOH
1.4.2. 6 ugljikovih atoma
1.4.3. Heksan
1.4.4. Heksanska kiselina
2. Svojstva
2.1. Metanska(mravlja) kiselina
2.1.1. u mravima i koprivi
2.1.2. najjednostavnija
2.2. Etanska(octena) kiselina
2.2.1. najzastupljenija
2.2.2. bezbojna tekućina
2.2.3. specifičng bockajućeg mirisa
2.2.4. pri temp. nižima od 17*C je u čvrstom stanju
2.2.5. njeni kristali slični slični ledu
2.2.6. drugi nazivi su ledena ili glacijalna kiselina
2.3. dokazujemo ih plavim lakmus papirom koji u kiselini mjenja boju u crvenkastu
3. Upotreba i nalazišta
3.1. Metanska(mravlja) kiselina
3.1.1. pčele je uštrcavaju ubodom
3.1.2. u mravima i i koprivama
3.2. Etanska (octena) kiselina
3.2.1. sastavni dio octa
3.3. Butanska (maslačna) kiselina
3.3.1. u znoju i pokvarenom maslacu
3.4. Limunska kiselina
3.4.1. nalazi se u limunu naranči i nekim sokovima
3.5. Salicilna kiselina
3.5.1. sirovina za proizvodnju Aspirina
4. Četiri najjednostavnije kiseline i njihove molekulske formule
4.1. Metanska/mravlja kiselina
4.1.1. HCHOOH
4.2. Etanska/octena kiselina
4.2.1. CH3COOH
4.3. Propanska kiselina
4.3.1. C2H5COOH
4.4. Butanska kiselina
4.4.1. C3H7COOH
5. Nastajanje karboksilnih kiselina
5.1. octeno-kiselo vrenje
5.2. Npr. Djelovanjem octenih bakterija kisik iz zraka oksidira etanol iz vina
5.3. C2H5OH(l)+O2(g)=CH3COOH(l)+H2O(l) (uz djelovanje enzima octenih bakterija)
5.4. nastaju oksidacijom pripadnog alkohola
6. Građa karboksilnih kiselina
6.1. spojevi ugljika, vodika i kisika
6.2. sadrže funkcijsku karboksilnu skupinu -COOH
6.3. to su organski spojevi koji sadrže barem jednu karboksilnu skupinu
6.4. opća formula karboksilnih kiselina: CnH2n+1 COOH
7. Više masne kiseline
7.1. kiseline kod kojih je na karboksilnu skupinu vezan dugi ugljikovodični lanac
7.2. najčešćšće u sastavu masti i ulja
7.2.1. maslinovo ulje
7.2.2. riblje ulje
7.3. mogu biti zasićene
7.3.1. npr. stearinska kiselina
7.4. mogu biti nezasićene
7.4.1. oleinska kiselina
7.5. vrlo važan izvor energije organizmima
7.5.1. posebno za srce i skeletne mišiće
7.6. smanjuju rizik od srčanih oboljena
7.7. poboljšavaju aktivnost mozga
8. Reakcije karboksilnih kiselina
8.1. 1.u vodenim otpinama se tek dijelom ralažu na ione
8.1.1. CH3COOH(aq)+H20=CH3COO-(aq) + H+(aq)
8.2. 2.reagiraju s metalima, metalnim oksidima i lužinama
8.2.1. 2CH3COOH(aq)+Mg(s)= (CH3COO)2Mg(aq) + H2(g)
8.2.1.1. soli etanske kiseline nazivamo etanoati ili aceotati
8.2.1.2. reakcijiom etanske kiseline i magnezija nastaje magnezijev etanoat i vodik
8.2.2. HCOOH(aq)+KOH(aq)=HCOOK(aq)+H20(aq)
8.2.2.1. soli metanske kiseline nazivamo metanoati ili formijati
8.2.2.2. reakcijiom metanske kiseline i kalijeve lužine nastaje kalijev metaonat i voda
8.3. 3.u reakciji s alkoholima tvore estere
8.3.1. kiselina+akohol= ester+ voda
8.3.2. CH3COOH(l)+ HO-CH2CH3(l)= CH3COOCH2(l)+ H2O(l)