1. Centralni Nervni Sistem
1.1. Kičmena Moždina
1.1.1. Uloga
1.1.1.1. Kičmena moždina je smeštena u kičmenom kanalu , koji je nastao spajanjem nanizanih kičmenih pršljenova . Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kičmene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni . Od kičmene moždine polazi 31 par moždanih nerva . Moždanski nervi premose signale u oba smera. Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprečnom preseku daje oblik latiničnog slova H, naime, ona obrazuje jedan par leđnih i jedan par trbušnih rogova. Sa leđnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv. Belu masu čine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kičmena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse
1.2. Mozak
1.2.1. Uloga
1.2.1.1. Mozak je najznačajniji deo nervnog sistema. Smešten je u lobanjskoj čauri i obavijen moždanim opnama: tvrdom, paučinastom i mekom. Masa mozga odraslog čoveka pretežno iznosi 1.350 g, ali intelektualne sposobnosti čoveka nisu srazmerne težini i veličini mozga
1.2.2. Podela
1.2.2.1. Mali Mozak
1.2.2.2. Medjumozak
1.2.2.3. Srednji Mozak
1.2.2.4. Veliki Mozak
1.2.2.5. Produzena Moždina
2. Periferni Nervni Sistem
2.1. Moždani Nervi
2.1.1. Moždani Nervi su deo perifernog nervnog sistema, a čine ih grupe motornih, senzitivnih i mešovitih nervnih vlakana koji inervišu mišiće i žlezde. Nazivaju se lobanjskim ili kranijalnim nervima jer izlaze iz mozga (tačnije moždanog stabla) i napuštaju lobanjsku duplju kroz koštane otvore, kanale i pukotine. Postoji trinaest parova ovih živaca, koji se označavaju nulom i rimskim brojevima (od I do XII). Njihovi nazivi su odraz opšte distribucije i funkcije.
2.2. Autonomni Nervni Sisten
2.2.1. Uredi Autonomni nervni sistem je deo perifernog nervnog sistema koji, kao što i sam naziv govor, ima izvesnu samostalnost, autonomnost u kontroli rada srca, krvnog pritiska, disanja, otvorenosti zenica, rada sistema organa za varenje i razmnožavanje. jedan deo ovog sistema se aktivira kada se uplašite, uzbudite, kada ste oprezni, što znači u svim kritičnim situacijama. Ovaj sistem deluje nesvesno najčešće putem visceralnih refleksa. Senzorni (aferentni) signali ulaze u pomenute centre sa periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori (eferentni signali) nazad u visceralne organe, čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutršnje sredine npr. da za par sekundi udvostriči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Eferentni (nishodni signali) se prenose do organa putem dva sistema sa suprotnim funcijama: simpatičkog i parasimpatičkog. Autonomnom nervnom sistemu pripada još i enterički nervni sistem, koji se nalazi u crevu.
2.3. Moždinski Nervi
2.3.1. Moždinski Nervi su živci koji povezuju kralježničnu moždinu s ostalim dijelovima tijela. Moždinski živac nastaje spajanjem prednjih i stražnjih korijenova koji izlaze sa svake strane moždine (znači ukupno 4 korijena, 2 prednja i 2 stražnja po određenom segmentu moždine čine 2 živca, jedan s lijeve i jedan s desne strane). Razlikujemo 31 par moždinskih živaca koji prolaze kroz intervertrebralne otvore kralježničnog kanala. Živce dijelimo prema segmentima iz kojih izlaze, pa tako razlikujemo osam vratnih, dvanaest prsnih, pet slabinskih, pet križnih i jedan (ili ponekad dva) trtični par.
3. Oboljenja I Povrede
3.1. Meningitis
3.1.1. Менингитис је упала можданих овојница, заштитних мембрана које обавијају мозак и кичмену мождину, које су опште познате као мождане опне. Упалу може проузроковати инфекција вирусом, бактеријом, или другим микроорганизмима, и ређе одређеним лековима. Менингитис може бити опасан по живот зато што је упала близу мозга и кичмене мождине, те се ово стање класификује као ургентно у медицини.[
3.2. Moždani Udar
3.2.1. Moždani udar (moždana kap, cerebrovaskularni inzult,Slog,mozdani cep, CVI, apopleksija mozga) je rapidni gubitak moždane funkcije/funkcija zbog poremećaja dotoku krvi u mozak. Može nastati zbog ishemije (nedostatak protoka krvi) uzrokovane blokadom (tromboza, arterijska embolija) ili zbog krvarenja (istjecanja krvi) . Kao rezultat zahvaćeno područje mozga ne može funkcionirati što može rezultirati u nemogućnosti osobe da pomakne jedan ili više udova na zahvaćenoj strani, nemogućnošću razumijevanja govora ili formuliranja riječi, nemogućnošću vida na jednoj strani vidnog polja
3.3. Duševne Bolesti
3.3.1. Duševna ili mentalna bolest je u najširem smislu svaki poremećaj funkcija mozga koji utječe na mišljenje, osjećaje ili sposobnost osobe da komunicira sa svojom okolinom.
3.4. Potres Mozga
3.4.1. Potres mozga nastaje pri traumi glave koja nije praćena strukturnom povredom mozga, a karakterisan je prolaznim gubitkom svesti. Ovaj poremećaj ne ostavlja ozbiljne neurološke posledice.
4. Funkcije
4.1. Učenje
4.1.1. Učenje je složeni psihički proces promjene ponašanja na osnovi usvojenog znanja i iskustva. Obuhvaća usvajanje navika, informacija, znanja, vještina i sposobnosti. To je proces uskladištavanja podataka u skladištu pamćenja.
4.2. Pamćenje
4.2.1. Pamćenje je mogućnost usvajanja, zadržavanja i korištenja informacija. Pamćenje je uvelike značajno za čovjeka, za njegov razvoj i njegov identitet. Ono je u uskoj vezi s učenjem, mogli bismo reći da bez njega učenje ne bi imalo smisla jer je pamćenje mjesto na kojem se čuvaju informacije, a ujedno je i proces unutar čovjeka koji obrađuje te informacije.